U trendu

„Srpski dan“ i zastava u SAD pre tačno 100 godina

BEOGRAD – Na današnji dan pre ravno 100 godina, na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, u Sjedinjenim Američkim Državama obeležen je „Srpski dan“, a srpska zastava se prvi put zavijorila nad Belom kućom, čime je Srbiji odata počast za doprinos i žrtve u tom ratu.

Visoki americki zvaničnici, na čelu sa predsednikom Vudroom Vilsonom i drzavnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su tada postovanje prema borbi srpskog naroda, a srpska trobojka je podignuta iznad Bele kuće kao i na svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu u čast posvećenosti srpskog naroda vrednostima koje dve zemlje cene.

Predsednik Vilson je, 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, izdao saopštenje o tome američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama.

Lensing je tada rekao da je hrabri srpski narod „žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost“.

Ideja za obeležavanje „Srpskog dana“ potekla je od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoci njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom.

Mihailović je, naime, 1. juna 1918. godine uputio taj predlog u pismu Filipsu u kojem je objasnio da je „28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu“, a Filips mu je odgovorio već posle pet dana rekavši da je predsednik impresioniran predlogom vezanim za 28. jul.

Mihailović je potom o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu.

Veruje se da je na pozitivan stav americkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji mu je bio lični prijatelj, a u to vreme je bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD.

Od samog pocetka rata, veliki deo građana SAD je pokazivao simpatije i podršku prema srpskom narodu, a tokom prve tri godine najvećeg vojnog sukoba u svetu do tada, velike količine novca i hiljade tona humanitarne pomoći stizale su iz SAD srpskim građanima.

Na to podseća i ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat, koji u autorskom tekstu za današnju „Politiku“ navodi da su tokom 1914-1916. SAD obezbedile ogromnu finansijsku pomoć i hiljade tona humanitarne pomoći srpskom narodu.

„Obezbedili su novac za hranu, seme za setvu, poljoprivredno oruđe, lek protiv tifusa, kao i pomoć u transportu i hrani za izbeglice. Amerikanci srpskog porekla takođe su se borili zajedno sa Srbijom, a američki lekari i medicinske sestre dolazili su da leče bolesne i ranjene“, podsetio je ambasador.

Pupin i Tesla, naglasio je Skat, nisu samo izuzetno doprineli Srbiji i Americi, već i čitavom čovečanstvu.

„I u tome nisu sami. Srbi su obogatili američku i druge kulture u praktično svim oblastima. Naučnici, istraživači, inženjeri, akademici, razni umetnici, sportisti – spisak poznatih Srba u američkoj i svetskoj istoriji dugačak je i impresivan“, zaključio je američki ambasador.

Američka ambasada je u „Politici“, povodom 100 godina od podizanja zastave Srbije iznad Bele kuće, takođe objavila oglas, s porukom: „Dva naroda. Dve zastave. Jedan datum“.

„Mihajlo Pupin je bio počasni konzul Srbije u Americi i prijatelj predsednika Sjedinjenih Država Vudroa Vilsona. Zahvaljujući njemu, 28. jula 1918. prvi put u istoriji iznad Bele kuće je podignuta zastava Srbije u slavu herojstva njenog naroa. Vi ste zemlja koja je svetu dala Mihajla Pupina. Vi ste zemlja velilkih ljudi i njihovih dela“, navodi se u oglasu.

Oglas krase slike Vilsona i Pupina, dok se u pozadini vide zastave SAD i Srbije kako se vijore nad Belom kućom.
Inače, čast da se neka neamerička zastava nađe na Beloj kući pripala je još samo Francuskoj, 1920. godine.
U Arhivu Srbije juče je, povodom sto godina od Srpskog dana u SAD, otvorena izložba „Kralljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države“, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog ambasadora.

Pre dva dana, U Kongresu SAD u Vašingtonu održana je svečanost povodom obeležavanja jubileja 100 godina od podizanja srpske zastave ispred Bele kuće u znak pijeteta za srpski doprinos i žrtve u Prvom svetskom ratu, a domaćin je bila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Svečanosti su prisustvovali i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i brojni gosti iz političkog i javnog života.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike