Stanišiću i Župljaninu potvrdjene presude od po 22 godine zatvora
Haški tribunal potvrdio je danas u žalbenim postupcima osudjujuće presude od po 22 godine zatvora bivšem ministru unutrašnjih poslova Republike Srpske Mići Stanišiću i njegovom saradniku Stojanu Župljaninuzbog uloge tokom rata u BiH.
U saopštenju se navodi da je Žalbeno veće potvrdilo da su Stanišić i Župljanin krivično odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u BiH tokom 1992. godine u 20, odnosno osam opština, a sudije su potvrdile kazne obojici optuženih.
Žalbeno veće im je potvrdilo osude za, kako je navedeno, učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, progon kao zločin protiv čovečnosti i ubistvo i mučenje kao kršenja zakona ili običaja ratovanja.
Obojica optuženih su naveli u žalbama da je njihovo pravo na pravično sudjenje bilo prekršeno kao posledica učešća sudijeFrederika Harhofa (Harhoff) iz Danske u prvostepenom postupku. Žalbeno veće je odbilo njihove argumente i zaključilo da izuzeće sudije Harhofa u predmetu Vojislav Šešelj ne znači nužno da treba da bude izuzet iz drugih predmeta.
Sudije su, takodje, zaključile da Stanišić i Župljanin „nisu uspeli da pokažu da bi razuman posmatrač, adekvatno informisan o svim relevantnim okolnostima, razumno zaključio da postoji pristrasnost sudije Harhofa u ovom predmetu“.
Stanišić je u svojoj žalbi takodje naveo da Pretresno veće nije dalo obrazloženje u vezi s tim na koji način su njegova dela i ponašanje doprineli ostvarivanju udruženog zločinačkog poduhvata.
Žalbeno veće se složilo da Pretresno veće nije dalo obrazloženo mišljenje u vezi s tim, pa je naknadno razmotrilo to pitanje i zaključilo da činjenični zaključci u osnovi presude Pretresnog veća, sa izuzetkom nekih zaključaka, „van razumne sumnje“ potkrepljuju zaključak da je Stanišić značajno doprinio ostvarivanju tog udruženog zločinačkog poduhvata.
Kako je navedeno, Žalbeno veće je takodje potvrdilo zaključak Pretresnog veća da je Župljanin značajno doprinio ostvarivanju tog udruženog zločinačkog poduhvata.
Župljanin je takodje osporio osudu koja mu je izrečena za istrebljivanje kao zločin protiv čovječnosti.
U saopštenju se navodi da je u vezi s incidentom tokom kojeg je 20 zatvorenika umrlo za vreme prevoza u logor Manjača, Žalbeno veće je utvrdilo da Pretresno veće nije dalo obrazloženo mišljenje jer nije donelo potrebne zaključke u vezi s postojanjem mens rea glavnih počinilaca.
Medjutim, posle razmatranja zaključaka u osnovi Presude Pretresnog veća i relevantnih dokaza, Žalbeno veće je utvrdilo da greška Pretresnog veća ne obesnažuje prvostepenu presudu.
Prvobitne optužnice protiv Stanišića i Župljanina podignute su pred Haškim tribunalom 2005, odnosno 1999. godine.
Pretresno veće je odobrilo zahtev za spajanje ova dva predmeta u septembru 2008. godine.
Sudjenje je počelo 14. septembra 2009. i završeno je 1. juna 2012. Presuda Pretresnog vijeća je izrečena 27. marta 2013, a Tužilaštvo i odbrana su podneli najave svojih žalbi 13. maja 2013. Žalbeni pretres je održan 16. decembra 2015.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.