Stefanini: Kosovo treba da bude u Interpolu

BEOGRAD – Kosovo mora biti u Interoplu, jer se nalazi na raskršću medunarodnih puteva i kriminala, ocenjuje viši saradnik Centra Scowcroft za strategiju i bezbednost Stefano Stefanini.

„Ako postoji neka zemlja koja treba da bude u Interpolu a koju svi želimo da vidimo u Interpolu, to je Kosovo“, rekao je Stefanini na 6. NATO nedelji u Beogradu na panelu o pregovirima između Beograda i Prištine.

On je dodao da je članstvo Kosova u Interpolu važno za stabilnost Evrope i regiona.

„Srbija možda postigne da zabrani ulazak Kosova u Interpol i nazvaće to pobedom, ali to je gubitak i za jedne i za druge. To nije igra ‘nula nula’. To je igra u kojoj će rezultat biti minus nula’, rekao je Stefanini.

On je naveo da se zahvaljujući EU razgovori Beograda i Prištine odvijaju već nekoliko godina i pravi izazov je, kaže, što su oni stigli onoliko daleko koliko su mogli bez političkih odluka.

„Problem sa ovim razgovorima nije da oni nisu uspeli, oni su uspeli u toj meri u kojoj su mogli, bez da odu na idući nivo, a taj idući nivo zahteva promenu političke brzine“, naveo je Stefanini.

Govoreći o tome šta Srbija i Kosovo moraju da urade da bi došli do sledećeg stadijuma, Stefanini je rekao da je Kosovo u „čudnom stanju“, priznaje ga više od 100 zemalja, ali nije članica UN, dok, kada je o Srbiji reč, kaže da EU neće da primi člana koji ima teritorijalni spor sa svojim susedima.

„Oni su to jednom učinili (Kipar) i neće to učiniti ponovo. Znate vrlo dobro o čemu govorim kada kažem da smo tu grešku već jednom napraviti“, rekao je Stefanini.

Stefanini primećuje da ima novih ideja na stolu koje uključuju sveobuhvatni dogovor sa teritorijalnom razmenom ili korekcijom granica.

Govoreći o argumentima protiv toga koji su se mogli čuti, on ističe da razume zabrinutost zbog efekta „Pandorine kutije“, ali ne i zabrinutosti zbog „promene granice“, jer, kako kaže, nije pitanje „ako i kada“, nego „kako će se (granice) promeniti, hoće li se promeniti silom ili dogovorom“.

„Lično sam za takav dogovor, dogovor koji bi bio mnogo više od razmene teritorija. To se radilo u vreme imperija“, rekao je Stefanini i dodao da sporazum mora da pokrije „sve ostalo“ – privatno vlasništvo, energetiku, manastire…

On je dodao da sporazum mora biti održiv na dugi rok i u skladu s međuanrodnim pravom i pravom Evropske unije i mora uključivati punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Smatra da bi sporazum trebalo da bude podržan višepartijskim konsenzusom u obe zemlje, a to će, dodaje, zahtevati strateške vizije i teške pregovore među liderima.
Mišljenja je da bi bolje bilo da se to reši na izborima, odnosno da lideri izađu i kažu šta predlažu, nego na referendumu, jer, ocenjuje, ne može se prepustiti narodu čitava odluka, i kao primer pomenuo Bregzit.

„Lideri možda uspeju, a možda i propadnu, ali mislim da treba da podržimo njihov pokušaj da probaju da reše taj problem i njihovu spremnost da pokušaju… Poenta je sledeća, ako je situacija drugačija nego 1995. ili 2007. mi treba da se prilagodimo i tačka“, rekao je Stefanini.

Kako kaže, odluka mora biti u rukama naroda regiona.

„Ako jednom u istoriji, lokalne vlasti, vlade i lideri preuzmu odgovornost na sebe, pregovaraju, dogovore se i pronađu mirno rešenje za problem, ko smo mi, međunarodna zajednica, EU, UN, NATO, ko god da kažemo, vi to ne možete da uradite”, rekao je Stefanini.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike