U trendu

Sud za zločine OVK odbio žalbu odbrane, Tači ostaje u pritvoru

Apelaciono veće suda za zločine OVK u Hagu odbacilo je žalbu bivšeg komandanta OVK Hašima Tačija (Hashim Thaci), optuženog za zločine na Kosovu i u Albaniji, na prvostepenu odluku kojom je Tačiju produžen pritvor.

Tači, posle te odluke, ostaje u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), u kojem je od hapšenja u novembru prošle godine.

Sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) produžio je u julu Tačiju i trojici saoptuženih pritvor za još dva meseca.

Tači je u žalbi na tu odluku, izmedju ostalog, tvrdio da je sudija Giju pogrešio što nije saslušao predstavnike dve zemlje koje su ponudile garancije da će Tačija prihvatiti, ako bude pušten na privremenu slobodu.

Sudija Giju je odbio da te zemlje sasluša o uslovima pod kojim bi Tači boravio u njima zato što je prethodno zaključio da nikakvi uslovi ne mogu umanjiti rizik koji bi donelo puštanje Tačija na slobodu.

Po prvostepenoj odluci, koju je potvrdilo apelaciono veće, i dalje postoji rizik da bi Tači, ako bi bio pušten iz pritvora, mogao da opstruiše rad suda u Hagu, uznemirava svedoke ili ponovi krivično delo.

U danas objavljenoj odluci, apelaciono veće je, većinom glasova, zaključilo da sudija Giju nije pogrešio kada je ustanovio da taj rizik postoji i kada je odbio da sasluša pod kojim bi uslovima Tači bio u dve zemlje koje su za njega garantovale.

„Apelaciono veće zaključuje da su garancije dvaju država, u svakom slučaju, vrlo uopštene i ne mogu biti uzete u obzir kao nedvosmisleno prihvatanje da se sprovedu konkretni uslovi za privremeno oslobadjanje, suprotno Tačijevoj tvrdnji“, piše u odluci.

Apelacione sudije su, uz to, citirale pravilo suda po kojem se konkretni uslovi za privremeno oslobadjanje razmatraju tek kada se donese odluka da se optuženi pusti.

Sa tim zaključkom većine sudija, koju čine Mišel Pikar (Michelle Picard) iz Francuske i Emilijo Gati (Emilio Gatti) nije se složila članica veća Nina Jorgensen iz Norveške, koja je, u izdvojenom mišljenju, naznačila da je sudija Giju trebalo da sasluša države koje su dale garancije za Tačija, pre nego što je doneo odluku.

Sudija Jorgensen smatra da je apelaciono veće moralo obavezati sudiju Giju da sasluša države koje su garantovale za Tačija, „što, pak, ne bi značilo odobravanje zahteva za puštanje na privremenu slobodu“.

Pet ostalih osnova Tačijeve žalbe, apelaciono veće je jednoglasno odbilo.

Tači je prethodno tražio da bude pušten u jednu od dve države, koje su sudu dale garancije, i da tamo bude u kućnom pritvoru pod uslovima koje odredi sud.

Ta država je finansijer suda (contributing country) i članica NATO, precizirao je Tači u zahtevu.

Po zvaničnim podacima, sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, finansijski podržavaju: Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD. Jedino Švajcarska nije članica NATO.

Tači je optužen za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Zajedno s Tačijem, optuženi su i Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi). Svi su u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od novembra prošle godine.

Žalbe saoptuženih Veseljija, Seljimija i Krasnićija na produženje pritvora, apelaciono veće je ranije već odbilo.

Optužnica Tačija (53), Veseljija (54), Seljimija (50) i Krasnićija (70) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra prošle godine.

U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužilaštvo je najavilo da će za početak sudjenja biti spremno u januaru iduće godine, a branioci traže da proces ne počne pre polovine 2022.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar