Svedok:Bilo zločina u SAO Krajini, video sam tamo Stanišića i Simatovića

U nastavku ponovljenog sudjenja Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju, svedok optužbe Radoslav Maksić potvrdio je, pred sudom u Hagu, da su 1991. bili počinjeni zločini nad Hrvatima u Kninskoj Krajini i da je tamo video optužene.

Bivši šef SDB Srbije Jovica Stanišić (66) i njegov pomoćnik Franko Simatović-Frenki (67) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Četiri tačke optužnice terete ih za zločine protiv čovečnosti, a jedna za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Svedok Maksić, tada pukovnik JNA, izjavio je da je, u jesen 1991, bio iz Beograda upućen u Knin, kako bi pomogao u organizovanju Teritorijalne odbrane (TO) tamošnje srpske autonomne oblasti (SAO).

„Ustanovio je da su počinjeni široko rasprostranjeni zločini – palež, pljačka, ubistva“, preneo je tužilac Edvard Ruso (Edward Russo) u sažetku Maksićeve pisane izjave uvedene u spis.

Po toj izjavi, tadašnji lider SAO Krajine Milan Babić i Milan Martić nisu ništa učinili da kazne počinioce zločina, a ni Ministarstvo odbrane Srbije, koje su Maksić i njegovi nadredjeni izvestili.

Svedok je Stanišića i Simatovića video dva puta – u Korenici i na kninskoj tvrdjavi – i smatrao je da oni pomažu Martiću, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova SAO Krajine, u organizovanju milicije.

Dok ga je ispitivao tužilac Ruso, Maksić je izjavio da je za sprečavanje i kažnjavanje zločina bio odgovorna krajiška milicija.

Iz Maksićevog izveštaja Ministarstvu odbrane Srbije iz oktobra 1991., tužilac Ruso citirao je da „uplitanje SDB, van nadležnosti, izaziva ogorčenje pripadnika TO“.

Prema istom izveštaju, „Srpska garda u Korenici…pljačka, otima, provaljuje u kuće…a niko ne zna odakle je, ko joj komanduje i šta joj je svrha“.

Uprkos insistiranju tužioca da precizira „na koju je SDB mislio“, svedok Maksić je izbegao da konkretno odgovori.

Zastupnik optužbe je iz još jednog Maksićevog izveštaja citirao da su u Korenici tada delovali „pripadnici organa MUP Srbije na čijem čelu je Fića“.

Tužilac je iz pisane svedokove izjave citirao i da je taj „organ MUP Srbije“ bila SDB „koja je imala logor u Korenici“. Svedok je, po toj izjavi, za Fiću „čuo, ali ga nije upoznao“.

U sudnici, Maksić je rekao da je za majora Fiću „čuo od ljudi“. „Nisam ga upoznao, ali sam čuo da je na Korenici i da tamo organizuje neku borbu“.

Pripadnik SDB Srbije Dragan Filipović-Fića o svom delovanju u SAO Krajini objavio je, posle rata, knjigu.

Na pitanja o susretima sa Stanišićem i Simatovićem, Maksić je nervozno negirao da se sa optuženima susretao, tvrdeći da ih je „samo video u prolazu“ i da „nije znao ko su“, dok mu drugi nisu rekli.

Upitan šta su Stanišić i Simatović tada radili u SAO Krajini, svedok je odgovarao: „Nije me bilo briga“, „Nisam znao tada, a ni sada“.

Doda je, medjutim, da Stanišić „sigurno nije došao da izlet“.

Maksić je, na pitanje Rusoa da li je SDB Srbije tada imala bilo kakvu nadležnost nad SAO Krajinom, uzvratio: „Ne znam“.

Kao dokaz da su u Krajini počinjeni zločini nad Hrvatima, tužilac je citirao izveštaj organa bezbednosti JNA o ubistvima u selu Škabrnja, u novembru 1991.

Po iskazu očevica, pripadnici TO Krajine streljali su muškarce u tom selu.

„Gledao sam kad su izveli oca i kćer. Teritorijalac je rekao:’Gledaj, kučko, kako ti ubijam oca’, a zatim je muškarcu pucao u usta“, citiran je u izveštaju vojni policajac JNA Nenad Živanović.

Upitan ko je bio odgovoran za zločine teritorijalaca, pukovnik Maksić je odgovorio da je to bio komandant brigade JNA kome su počinioci bili podredjeni.

Svedok je rekao i da su komandant te brigade Vuković i Milan Martić „negirali“ zločine.

„To nije bila moja odgovornost i, tako, bio sam zadovoljan bilo šta da su mi rekli“, rekao je Maksić, koji je i sam, na kratko, bio komandant TO SAO Krajine.

Danas započeto unakrsno ispitivanje Maksića, branioci Stanišića i Simatovića nastaviće sutra.

Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, tvrde tužioci, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog sudjenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.