Tregures: Srpski izbori možda uvod u novo demokratsko nazadovanje
Pobeda Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima u prvom krugu, koja može da izgleda kao demonstracija demokratije i koju su kao takvu pozdravili evropski zvaničnici, mogla bi zapravo da bude uvod u novo demokratsko nazadovanje Srbije, piše francuski analitičar Loik Tregures (Loic Tregoures).
To bi sledilo trend koji je zajednički za ceo region Balkana, dodaje Tregures u članku naslovljenom „Predsednički izbori u Srbiji: demokratija kao varka“, objavljenom na vebsajtu francuskog instituta za medjunarodne odnose (Institut de Relations Internationales et Strategiques).
Kako navodi Tregures, koji je stručnjak za Balkan, glavno pitanje na izborima nije bio toliko njihov rezultat, sem možda da li će Vučić odneti pobedu u prvom ili drugom krugu, već da se do apsurda dovede evropska strategija na Balkanu.
„Ta strategija je upravo odsustvo strategije, maskirane praznim sloganima kao što su ‘Better together’ i samitima bez sadržaja, kao što jer bio onaj u Sarajevu prošlog meseca. Evropska vizija regiona može tako da se rezimira jednom rečju – stabilnost“, piše on.
Ta potraga za „stabilitokratijom“, izrazom navedenim u poslednjem izveštaju analitičke grupe „Balkans in Europe Policy Advisory Group“, traje godinama na uštrb demokratizacije regiona, navodi on.
Autor podseća da većina zemalja u regionu ili jesu ili će biti kandidati za članstvo u EU i prema tome imaju neke obaveze koje treba da poštuju. Ipak, već gotovo deceniju autoritarne tendencije se ponovo razvijaju svugde, uključući i Hrvatsku, navodi se u tekstu.
„Tako da sada treba priznati da te (autoritarne) tendencije ne napreduju uprkos procesu evropske integracije, nego zahvaljujući njemu“, piše autor.
Lokalni politički lideri, svesni da proširenje EU u svakom slučaju nije na domak ruke, dobro su shvatili da ako sebe predstave kao proevropljane da je to najbolja garancija da će dobiti podršku Brisela a da se način njihove vladavine ne stavlja pod lupu. EU izgleda da ih ostavlja na miru ako su neki uslovi ispunjeni, kao da se zadrže izbeglice van EU u slučaju Makedonije ili da se nastavi dijalog sa Kosovom u slučaju Srbije.
Kako navodi francuski analitičar, glavni Vučićev protivnik, bivši ombudsman Saša Janković sebe predstavlja kao poslednju branu ispred autoritarne politike vlasti. Janković je zamerio Evropskoj uniji što podržava autoritarne tendencije time što odobrava Vučićevu unutrašnju politiku, dok god on garantuje regionalnu stabilnost i prihvata da nastavi dijalog sa Kosovom.
Kako piše autor, ovaj stav EU bi mogao da se opravda realizmom kada se traga za stabilnošću iznad svega u ovim uzburkanim vremenima, ali bi taj argument mogao da važi za neke treće zemlje a ne i za kandidate za članstvo u EU. Zemlje koje su kandidati treba da poštuju demokratske obaveze a ne da slede političku praksu Moskve, Ankare ili Budimpešte, piše autor.
„Zapravo ta kapitulacija evropskih vrednosti nije donela željene rezultate čak ni po pitanju stabilnosti“, navodi on i pita se ko može da navede i jednu zemlju balkanskog regiona koja je stabilna.
„Da li je Kosovo stabilno ili Crna Gora, ili Bosna ili Makedonija. Ako želimo da parafraziramo Čerčila, možemo reći da su Evropljan izabrali stabilnost ispred demokratije na Balkanu ali na kraju nisu dobili ni jedno ni drugo“, navodi se u članku.
Tregures podseća da su studenti počeli da protestuju u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji protiv pretnje autoritarnog stava Aleksandra Vučića. Ti studenti, navodi on, suviše su mladi da se sećaju studentskog pokreta 1996-1997 kojim je postignut pad Slobodana Miloševića 2000. godine.
„Tužno je i ironično da jedna generacija kasnije protestuje iz istog razloga“, navodi on.
Kao da je revoluciju od 5.oktobra 2000 godine, kojom je oboren sa vlasti Milošević, pobedio jak kontrarevolucionarni talas, danas oličen u bivšem radikalnom ministru za vreme Miloševiča, Vučiću, i bivšem Miloševićevom portparolu Ivici Dačiću.
„Paradoks je tu, kroz izbore koji su formalno demokratski Srbija će nastaviti svoj put. Iako se udaljuje od elementarne demokratske i liberalne prakse, ona nastavlja da dobija čestitke od evropskih vlasti“, navodi autor.
Slepa tačka u evropskom stavu leži u tome da na hiljade obrazovanih i liberalnih mladih ljudi napušta Balkan svake godine i tako dozvoljavaju nepotističkoj politici i autoritarnoj praksi da se ukorene zbog nedostatka alternative. Kako region može da usvoji liberalnu praksu u skladu sa evropskim vrednostima ako svi oni koji to zastupaju odu. A oni koji su ostali osećaju se izdanima, navodi on.
Analitičar smatra da zanemaruju socijalna kretanja i dozvoljava se drugim akterima kao što su Rusija i Turska da ponovo zauzmu položaje i da služe kao modeli vladavine.
„Ne vidi se da sa Balkana odlaze njegove žive snage i da ništa pozitivno ne može da nastane iz takve jedne situacije“, zaključuje Tregures.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.