najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Tri scenarija za veliko finale dijaloga Beograda i Prištine

Za „veliko finale“ dijaloga Beograda i Prištine postoje tri moguća scenarija, ali ni jedan nije prihvatljiv za obe strane, zaključak je zajedničke studije Instituta za razvoj i evropska pitanja (RIDEA) i Istraživačke grupe za balkansku politiku (BPRG) iz Prištine.

Prvi scenario, kako je prenela Koha ditore, predvidja nastavak „statusa kvo“ drugi je potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma o punoj normalizaciji odnosa čiji bi rezultat bilo uzajamno priznavanje, a treći predvidja punu normalizaciju odnosa uključujući uzajamno priznavanje kroz aranžman o granici koji bi se zasnivao na principu „nešto za nešto“ – „pro kvo (pro quo)“.

Prema pisanju prištinskog lista, Srbija se zalaže za to treće rešenje, dok se na Kosovu ono smatra opasnim jer bi moglo da vodi destabilizaciji regiona.

U isto vreme većina sagovornika na čijim se stavovima zasniva studija (političari, eksperti, aktivisti nevladinih organizacija, diplomate), prvi scenario koji predvidja nastavak „statusa kvo“ ne vidi kao rešenje.

Koha prenosi izjavu kosovskog predsednika Hašima Tačija da „status kvo“ ne može večno da traje i da je „došlo vreme za istorijski dogovor Kosova i Srbije“. Navodi se takodje da Tači smatra da je „postizanje pravno obavezujućeg sporazuma u nacionalnom interesu“ i da bi „svi trebalo da se ujedine oko te ideje“.

Tači je, takodje, rekao da „kada se govori o nedovršenom dijalogu Kosova i Srbije“, u Briselu ponestaje strpljenja za „pregovore bez jasnih rokova za završetak, bez jasnog cilja šta treba da sadrži sporazum izmedju dve zemlje i bez jasnih medjunarodnih mehanizama“.

Govoreći o mogućim scenarijima, Tači je rekao da odnosi Kosova i Srbije ne mogu biti zamrznuti i daje“korekcija granica opcicja koja uključuje mnogo opasnosti“.

Po njegovim rečima EU i SAD bi trebalo da budu garanti ne samo za postizanje „velikog finalnog sporazuma“ već i u procesu njegove primene u definisanim vremenskim rokovima kao i za medjunarodne mehenizme za verifikaciju primene sporazuma.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je medjutim skeptičan prema ulozi EU u procesu i kritikuje Brisel za nedostatak volje da obezbedi konačno rešenje u sporu Kosova i Srbije.

„Ako Brisel nije u stanju da okonča ovaj proces ili ako ne žele da traže pomoć, onda pustite nas i mi ćemo raditi šta znamo, kao što smo radili i u poršlosti, sami ćemo završiti svoj posao“, rekao je Haradinaj.

On je upozorio na mogućnost mobilizacije Albanaca na Balkanu, ako Brisel ne pokaže volju da reši albansko pitanje.

„Može postojati samo jedano finale, uzajamno priznavanje koje mora da se dogodi. Oni koji imaju hrabrosti, moć i instrumente pozvani su da pomognu, oni koji nemaju treba to da priznaju i da kažu Kosovu da nastavi samo“, rekao je Haradinaj.

Lider Pokreta za samoopredeljenje Arbin Kurti rekao je, medjutim, da ne treba upirati prstom samo u Brisel.

„Da bi dijalog bio uspešan treba da shvatimo šta Srbija njime želi da postigne. Pre nego što kritikujemo EU trebalo bi da se suprotstavimo Beogradu koji se otvoreno zalaže za ‘bosnizaciju’ Kosova“, kazao je Kurti.

Prema njegovim rečima prioritet Kosova trebalo bi da bude ujedinjenje Mitrovice, a ne stolica u UN, iako, kako je rekao, njegova stranka nije protiv članstva Kosova u UN.

Kurti je rekao i da podržava preporuku vladi da pozove na široki konsenzus i parlamentarni nadzor dijaloga, kao i da ojača interni dijalog sa Srbima. „Hitno je da dodje do komunikacije sa njima na svi nivoima“, rekao je Kurti.

Jedan od predstavnika srpske zajednice na Kosovu Nenad Rašić takodje je govorio o neophodnosti dijaloga sa kosovskim Srbima. On je predložio pokretanje sveobuhvatne debate pre „velikog finala“ uključivanjem posmatrača i nepolitičkih predstavnika u briselski dijalog, prenosi Koha.

Zamenik predsednika Demokratskog saveza Kosova Lutfi Haziri je, za razliku od svoje nedavne izjave da ne isključuje mogućnost razmene teritorija, sada ocenio da su takve ideje opasne.

On je rekao da dijalog ne bi trebalo večno da traje jer postoji opasnost da Kosovo sklizne u strategiju Srbije koja je pominjana na pregovorima o statusu Kosova u Beču i kasnije u briselskom dijalogu.

Prema Haziriju, Srbija traži podelu Kosova ili unutrašnju podelu Kosova protiveći se postojanju dve albanske države na Balkanu.

Predstavnici Preševske doline takodje su pominjali ideju o razmeni teritorija. Gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi rekao je da niko iz Preševske doline ne bi tražio nešto što ugrožava kosovsku državnost.

On je medjutim insistirao na uključivanju predstavnika Preševske doline u dijalog, žaleći se da dogovori postignuti do sada u dijalogu nisu primenjeni. posebno pomenuvši sporazum o priznavanju univerzitetskih diploma.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike