U okviru dijaloga o Kosovu održan okrugli sto o baštini kulture
U Beogradu je danas održan 26. okrugli sto koji je u okviru „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu danas okupila ličnosti iz kulture i prosvete.
Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, Dušan Kozarev je na tom skupu u Palatu „Srbija“ osudio jučerašnji „banditski teroristički napad u Kosovskoj Mitrovici i otmicu direktora Kancelarije Marka Djurića“.
Kozarev je rekao da „i pored svega nastavljamo da simbolično pokazujemo pobedu miroljubive politike i ispružene ruke“, i da je „srpski narod i u težim uslovima bio kadar da odbranim državu i narod“.
„Kultura i njene raznolikosti moraju biti osnov za spajanje i razumevanje naroda, a ne za nove sukobe ili produbljavanje starih“, rekao je na skupu ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević i ocenio da nosilac očuvanja i zaštite nasledja na Kosovu mora da bude država Srbija, u saradnji s medjunarodnim kulturnim i drugim institucijama.
„Pitanje Kosova i Metohije je od prvorazrednog značaja koje se tiče prošlosti, sadašnjosti i budućnosti srpskog naroda“, rekao je Vukosavljević i naglasaio da „svaki pristup rešavanju tog problema mora uzimati u vid činjenicu da su Kosovo i Metohija i kolevka i jedinstveni istorijski izraz kako srpske države tako i kulture srpskog naroda“.
Predstavnik Kancelarije za saradnju Srbije sa Uneskom, Goran Milašinović je ocenio da „Kosovo ne teži prijemu u Unesko da bi štitilo kulturnu baštinu, već da bi prisvojilo srpske svetinje, prikazalo ih kao svoje i tako zatrlo vekove srpskog postojanja“.
Rekao je da će Srbija „mobilisati sve snage da spreči“ Kosovo ako ponovo podnese zahtev za prijem u Unesko.
Pisac Milovan Vitezović ocenio je da će „tek mir koji bude došao na Kosovo“ omogućiti arheološka i druga istraživanja.
Vitezović je podsetio i na brojne i duboke veze srpskog i albanskog naroda i naveo da su, pre islama, otac i brat Skenderbega, koga Albanci predstavljaju kao nacionalni simbol, sahranjeni u srpskom Manastiru Hilandaru, na Svetoj Gori, u Grčkoj.
Profesor Zoran Avramović je ocenio da treba formirati zajednicu istraživača iz raznih oblasti, raditi na povezivanju stvaralaštva, očuvanju insitucija kulture, podsticanju kulturnih i umentičkih programa, objavljivanju knjiga s kosovskom tematikom, jačanju obrazovne politike.
On je rekao da u pomoć kosovskim Srbima treba da se uključe i umetnici „sa akcentom na estradnim“.
Na skupu su učestvovali i predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu Midorag Jakšić, umetnici Jadarnka Jovanović, Ivana Jordan, Merima Njegomir, ali i Vladimir Djurić (Djura i Mornari) i Dragica Radosavljević – „Cakana“.
Moderator je bio glumac Tihomir Arsić, a govorili su i direktori Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, Narodnog pozorišta Dejan Savić, gradska sekretarka Beograda za kulturu Ivona Jevtić, predstavnici Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić i Ratomir Popović, istoričar Predrag Marković.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.