Umesto februarskog proleća, za vikend jaka zima

BEOGRAD – „Prolećne“ februarske dane već u toku noći zameniće talas hladnog vremena, koji će narednih dana spustiti temperaturu i za 15 stepeni, doneti padavine i vetar.

Srećom, neće dugo potrajati jer nas već od sredine iduće nedelje očekuje ponovni porast temperature, kažu meteorolozi.

Meteorolog u RHMZ Slobodan Sovilj rekao je Tanjugu da se u toku noći očekuje naoblačenje s kišom, a sutra zahlađenje najpre u severnom delu zemlje, a onda i u ostalim krajevima. Na planinama se očekuje sneg.

Prema prognozi RHMZ, u petak možemo očekivati kišu, koja će potom preći u sneg.

Na planinama će biti snega uz manje povecanje visine sneznog pokrivaca, a krajem dana i uveče kiša ce preći u sneg ponegde i u nižim predelima centralne i južne Srbije, dok se na severu očekuje prestanak padavina i postepeno razvedravanje.

Duvaće umeren i jak severozapadni i severni vetar.

U subotu nas očekuje vetrovito vreme, ujutru slab i umeren mraz, tokom dana na severu i zapadu pretezno suncano, u ostalim krajevima umereno do potpuno oblacno mestimicno sa snegom uz formiranje manjeg sneznog pokrivaca, a ponegde i u nižim delovima.

Krajem dana očekuje se prestanak padavina i slabljenje vetra.

Još sutra će temperatura biti između četiri i 11 stepeni, a uveče, u toku noći između petka i subote očekuje se veći pad temperature.

Za vikend se može očekivati jutarnji mraz, od minus 7 do minus 2 stepena, a u nedelju čak minus 10 stepeni u nekim mestima.

Maksimalna temperatura biće oko ili malo iznad nule, kaže Sovilj.

U nedelju se očekuje hladno jutro sa slabim i umerenim mrazem, pre podne pretežno suncano, a posle podne prolazno naoblačenje, ponegde sa kišom i snegom.

U prvoj polovini iduće nedelje očekuju se temperature od tri do osam stepeni, a od cetvrtka opet porast temperature, iznad 10 stepeni.

Sovilj kaže da se martu očekuju temperature iznad prosečnih vrednosti i da će takozvano „pozitivno odstupanje“ biti za oko jedan stepen.

On navodi da se drastične promene vremena praćene naglim porastom i padom temperature mogu očekivati i tokom marta i aprila.

U RHMZ ističu da je takvo vreme karakteristično za ovaj period, odnosno kraj zime.

Klimatolog Vladimir Đurdević sa Fizickog fakulteta u Beogradu kaže takođe da su jedna od slika klimatskih promena upravo drastični „skokovi“ iz toplog u hladno vreme.

„To često bude drastično i u uslovima izmenjene klime možemo i u budućnosti očekivati nagle skokove i padove temperature“, rekao je Đurđević Tanjugu.

On je kao primer naveo da je subjektivni osećaj da je januar bio hladniji nego ranijih godina, ali da je gledajući po temperaturama ipak bio topliji u odnosu na prosek.

Primetno je, kaže, da ovaj deo regiona „ide“ ka toplijem režimu, sa povremenim zahlađenjima.

„Klima je toliko pomerena da nam se ne može desiti ne znam koliko hladna zima. Možemo očekivati rekordno tople mesece, kao april prošle godine, i cela prošla godina koja je bila najtoplija ikada u Srbiji, od kada postoje merenja“, objasnio je sagovornik Tanjuga.

On je podsetio da je april prošle godine bio topliji od prošecne temperature u maju.

Stručnjaci RHMZ izmerili su da je aprilska prosečna temperatura bila 18,7 stepeni, što znači da su odstupanja iznosila skoro šest stepeni.

U klimatskim uslovima smo se toliko pomerili da mesec koji treba da bude hladniji, u stvari je topliji i ovo nije jedini primer. Imali smo još meseci sa tako velikim anomalijama koji se dešavaju jednom u nekoliko stotina godina, kaže Đurđević.

Kako navodi, sve učestalije možemo očekivati toplotne talase, i njih je sada dva puta više nego ranije.

„Od pet toplotnih talasa, tri su poskedica klimatskih promena“, ukazuje profesor Đurđević.

Što se tiče posledica klimatskih promena, Đurđević ističe da one imaju uticaj na gotovo sve segmente društva, posebno pogađaju poljoprivredu, a loše utiču i na zdravlje stanovništva.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.