UST pozdravlja deo rešenja iz Nacrta i predlaže korekcije

BEOGRAD – Udruženje sudija i tužilaca (UST) smatra da je poslednji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa pretrpeo značajne promene u uskladu sa mišljenjem Venecijanske komisije (VK), ali i da ima prostora za dalje korekcije pojedinih odredbi.
U pauzi diskusije na okruglom stolu u hotelu Metropol u Beogradu povodom ustavnih amandmana koje je predložilo Ministarstvo pravde, predsednik UST Nenad Stefanović je u izjavi za Tanjug primetio da je novim rešenjem za sastav Visokog saveta tužilaca (VST) usvojeno mišljenje VK, ocenjujući da njime postignut potreban balans u Savetu.

Podsetio je da je u ranijem nacrtu amandmana bilo predviđeno da od 11 članova VST, četiri predstavnika tužilaca biraju njihove kolege, a sedam da bira Skupština (pet istaknutih pravnika, uz ministra pravde i Vrhovnog javnog tužioca, dok je sada predloženo da VST čini 10 članova – četiri tužioca, četiri istaknuta pravnika, ministar pravde i Vrhovni javni tužilac.

Prema stavu UST, pozitivan pomak je i to što je mandat Vrhovnog tužioca ograničen i ukinuta mogućnost ponovnog izbora iste osobe na tu funkciju, što, kako je oceni Stefanović, nagoveštava da se Vrhovni tužilac u radu neće rukovoditi ličnim interesima sa ciljem da ponovi mandat, već da će biti u funkciji struke.

Takođe, mandat Vrhovnog tužioca je produžen sa pet na šest godina, kako je predložila VK, a sve pomenuto, prema mišljenju Stefanovića, garantuje njegovu profesionalnost i posvećenost interesima struke bez obzira što ga ne biraju direktno kolege (bira ga Narodna skupština).
Pojasnio je da UST smatra da je neophodno promeniti sastav tužilackog saveta u odnosu na sadašnji, navodeći da ne postoji odgovor zašto struka nije sprečila reizbor 2009. godine, kada je imala apsolutnu većinu tužilaca u tadašnjem sastavu saveta (7:4 u korist struke), kao i zašto su 2010. i 2011. godine odbijane žalbe kolega koji nisu prošli reizbor.

„Današnje Državno veće tužilaca (DVT – koji će putem amandmana promeniti naziv u Visoki savet utžilaca) ima sedam tužilaca, od kojih šest biraju kolege, plus Republičkog javnog tužioca po funkciji. Nažalost velika većina kolega nije zadovoljna radom tužilackog saveta“, napomenuo je Stefanović.
U tom smislu je ukazao da UST predlaže da se u razloge za razrešenje članova Saveta uvrsti i mehanizam kojim bi struka mogla da opozive svoje predstavnike u savetima.

„U praksi se dešava da kandidat za DVT ima jedan program pre izbora, a da onda tokom mandata promeni kurs u drugom pravcu. Zato moramo da imamo mehanizam opoziva naših predstavnika na osnovu objektivnih kriterijuma koji su unapred propisani. Sličan mehanizam mora postojati i za istaknute pravnike (moguhcnost pokretanja inicijative za razrešenje istaknutog pravnika)“, naglasio je predsednik UST.
Pozdravivši isključenje Skupštine iz postupka izbora šefova tužilaštava, kao i ukidanje trogodišnjeg, probnog mandata za zamenike tužilaca i sudija, uz balansiran sastav VST-a, Stefanović je izrazio očekivanje da će ove tri promene doneti viši nivo nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti pravosuđa.

UST je takođe predložilo nekoliko korekcija amandmana, a jedna od njih se odnosi na davanje obaveznih uputstva za postupanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

„Iako smatramo da se ne radi o ustavnoj materiji, ukoliko ostane u predlogu ustavnih amandmana, treba precizirati da se radi o ‘pisanom obaveznom uputstvu u pojedinačnom predmetu, koje se samo izuzetno i iz opravdanih razloga može dati i usmeno, s tim da se u kratkom roku (na primer tri dana) dostavi u pisanom obliku“, naveo je Stefanović.
Kada je u pitanju Pravosudna akademija, UST je pozdravilo rešenje kojim se Nacrtom ustavnog zakona predviđa tranzicioni period od pet godina za početak primene ustavnog amandmana koji predviđa da se za sudiju i zamenika tužilaca može izabrati samo kandidat koji je završio početnu obuku.

Međutim, kako je naveo Stefanović, UST smatra da sudijski i tužilački pomoćnici treba da uđu u Ustav i da postanu vidljivi za sistem.

„Teret i obim njihovog rada su nevidljivi. Iza svakog sudije i tužioca nalaze se upravo pomoćnici. Naglasio bih da u skladu sa odredbama ZKP tužilacki pomoćnici preduzimaju samostalno radnje za krivična dela gde je propisana kazna zatvora do pet godina i do osam godina, zastupaju optužbe na glavnim pretresima, saslušavaju osumnjičene i ispituju svedoke…Naša molba Ministarstvu je da razmotri takvu mogućnost“, rekao je on ukazujući da VK u svom mišljenju tu mogućnost nije isključila.
U tom smislu UST je predložilo da se nacrt amandnama promeni i glasi: „sude sudije, a zakonom se može predvideti da u suđenju učestvuju i sudije porotnici (dodati) i sudijski pomoćnici“.

Potpredsednica UST Ivana Josifović je primetila da je amandmanima napravljen dobar iskorak ka nezavisnosti pravosduja jer je iz sastava V Š izostavljeno učešće ministarstva pravde, i da se izbor nosilaca pravosudnih funkcija izmestio iz narodne skupštine.

„Na taj način je otklonjen direktan politički uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funckija a to smatramo jednim od najvećih garancija nezavisnosti sudstva, prilikom izbora, napredovanja i razrešenja“, rekla je Josifović za Tanjug.

Ona je takođe pozdravila odluku da se za predsednika Visokog saveta sudstva bira član iz reda sudija, napominjući i da balans u sastavu VS S, od pet sudija i pet istakutih pravnika može da bude dobar.

U tom smislu Udruženje insistira na podizanju svesti i odgovornosti sudija da prilikom izabera kolega za sastav VS S, izaberu sudije koje će imati lični i profesionalni integritet da ih predstavljaju u savetu, napomenula je Josifović.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike