U trendu

Vejvoda: Srbija ne sme da ostane izolovano ostrvo i ne može ka Istoku

Direktor projekta Evropske budućnosti i visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču Ivan Vejvoda izjavio je da Srbija ne sme da dozvoli da bude izolovano ostrvo u novoj geopolitičkoj realnosti izazvanoj ruskom invazijom na Ukrajinu.

U intervjuu za nedeljnik Novi magazin Vejvoda je ocenio da Srbija ne može da ide ka Istoku, bez obzira ko će činiti vladajuću koaliciju na republičkom nivou, bez obzira na simpatije većine gradjanstva Srbije prema Rusiji.

„Srbija nikada istorijski nije išla ka Istoku. Mi smo oduvek bili okrenuti Evropi. Ako bismo se opredelili za Istok, to bi se moglo uporediti sa odlukom Albanije 60-ih godina prošlog veka kada su prekinuli odnose sa Sovjetskim Savezom, približili Kini i postali potpuno izolovano, zatvoreno ostrvo s totalitarnim režimom“, rekao je Vejvoda.

Dodao je da to danas nije moguće i da Srbija živi od ekonomskih odnosa sa Zapadom.

„Dve trećine izvoza i investicija dolazi iz zemalja EU. Odnosi sa ostatkom sveta – Rusijom, Kinom i SAD – zajedno ne dostižu nivo odnosa koji Srbija ima sa EU. To samo pokazuje da smo mi neraskidivo povezani sa EU i njenim članicama. Svako ko bude na vlasti mora da bude suočen s realnošću, a to je da živimo i privredjujemo zahvaljujući jakim privrednim odnosima sa EU, te da nema drugog puta za Srbiju osim evropskog. Izbor je između integracije sa EU ili izolacije – okruženi smo članicama EU i NATO na gotovo svim našim granicama“, rekao je.

Vejvoda je ocenio da je „24 februara s ruskom invazijom na suverenu evropsku državu Ukrajinu, došlo do duboke promene na geopolitičkoj sceni sveta“, dodajući da se „kraj krize, ni sve njene posledice u bezbednosnom, političkom, ekonomskom i socijalnom smislu ne naziru“.

Po mišljenju Vejvode, politika neutralnosti Srbije teško je održiva na duže staze, a vojna neutralnost ne znači i političku.

„Evropski smer Srbije se, smatram, ne može promeniti. Te osnove su postavljene još 2000. godine sa vladom na čelu sa Zoranom Đinđićem, kandidaturom za članstvo u EU 2009, te početkom pristupanja 2014. Politika sedenja na više stolica više neće moći. Uostalom, upravo to pokazuju glasanja Srbije za brojne rezolucije u UN po pitanju rata u Ukrajini“, rekao je.

Vejvoda veruje da će Srbija, i ako se pridruži sankcijama protiv Rusije to činiti postepeno.

„Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi da nismo svesni promene na svetskom nivou, kao 1989. Milošević te godine nije shvatio istorijsku promenu i umesto da povede državu ka evropskom putu, uputio ju je ka uništenju, ratu, razaranju, osiromašenju“, rekao je

On je istakao da „trenutno rukovodstvo Srbije mora da bude svesno geopolitičkih promena u svetu i da izabere put koji je najbolji za Srbiju“.

„Nakon glasanja u UN za rezoluciju gde se osudjuje povreda suvereniteta Ukrajine, bili smo svedoci da su predsednika Aleksandra Vučića zvali brojni lideri sa Zapada koji su se pozitivno izrazili zbog tog glasanja i ujedno naglasili da cene taj potez Srbije. Upravo taj potez može se videti kao spremnost Srbije da u jednom trenutku uvede sankcije Rusiji, ali to je postepen proces“, dodao je.

Na pitanje da li bi pridruživanje sankcijama protiv Rusije zapravo nagovestilo spremnost Srbije da prizna nezavisnost Kosova Vejvoda je ocenio da je to „suviše pojednostavljeno shvatanje problema“.

„Dug je put do nezavisnosti Kosova, odnosno stolice u UN…. Treba brojne stvari da se dogode da bi se o tom pitanju raspravljalo u Savetu bezbednosti UN. Pitanje Rusije i njihovog veta u SB u tom smislu je daleko“, ukazao je.

Po njegovom mišljenju najbitnije je da se Srbija opredeli da ide ka rešenju odnosa sa Kosovom jer nije u njenom interesu da ostane nerešeno pošto je više puta jasno rečeno da Srbija ne može da postane članica EU dok se ne reši pitanje Kosova.

„Ako želimo da budemo deo EU, to znači da Srbija mora da ide ka normalizaciji odnosa s Kosovom. Ključno pitanje je šta Srbija želi, na koji način i koliko brzo da reši pitanje Kosova. To je shvatao i Đinđić, koji je posle petooktobarskih promena tražio da se to pitanje što pre reši, a to znači ići u susret teškim odlukama“, naveo je.

Upitan da li situacija u Ukrajini i geopolitičke promene utiču na destabilizaciju regiona Vejvoda je rekao da „niko ne može sa sigurnošću da kaže šta će biti na kraju“ ali ipak ne veruje da će doći do ozbiljne destabilizacije regiona.

„Razumem one koji podižu temperaturu oko toga, pre svega političke partije koje to rade zbog svog rejtinga, ali ne mislim da iko ozbiljan zaista želi destabilizaciju. Oni koji najavljuju moguću destabilizaciju retko pominju da je 3.800 NATO vojnika na Kosovu (od kojih su 650 američki vojnici) i oko hiljadu vojnika Eufora u BiH – te da su garant mira i bezbednosti u regionu“, rekao je.

Vejvoda je, kako je dodao, siguran da Srbija neće pokušati da bilo šta uradi vojno po pitanju Kosova.

„Srbija može da brani srpski narod na Kosovu samo kroz uspešne pregovore i ekonomsku pomoć, ali ne i vojno. Isto važi i za BiH. Berlinskim sporazumom dva tačno je definisano da je hiljadu vojnika Eufora u BiH i isto toliko u rezervama u evropskim državama, i oni su u kratkom roku spremni da reaguju na svaki problem. Imali smo ratove 90-ih i znamo kakve su razarajuće posledice, tako da nikome nije u interesu da se to ponovi. Otkad je počeo rat u Ukrajini indikativno je da su utihnuli pojedini glasovi u BiH o secesiji“, naveo je Vejvoda za Novi magazin.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)