Vidljivost efekata reformi u poglavljima 23 i 24 „na terenu“

BEOGRAD – Koliko se efekti reformi u poglavljima 23 i 24 vide na terenu, bila je tema skupa u organizaciji koalicije „prEUgovor“, koja je analizirala efektivnost institucija u Srbiji koje sprovode politike iz oblasti vladavine prava.

Analiziran je rad institucija koje imaju nadležnosti u oblastima poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava – Agencije za borbu protiv korupcije, Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na predstavljanju je rečeno da Agencija za borbu protiv korupcije u nedovoljnoj meri obavlja posao koji joj je poveren.

Analize pokazuju da Agencija nema dovoljno kadrovskih kapaciteta i da radi u nepotpunom sastavu, budući da tokom cele 2017. godine nije imala direktora, kao i da je u junu ove godine bilo zaposleno 83 osoba od 139, koliko je predviđeno.

Dužnosti agencije nisu precizno određene zakonom i agencija nije precizirala svoje obaveze, rečeno je na skupu i istaknuto da je ključno donošenje novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, te donošenje internih akata i utvrđivanje prioriteta i procedura delovanja.

Kad je reč o kancelariji Poverenika za zašitu ravnopravnosti, skoro polovina predmeta su pritužbe građana, a manje od deset odsto završi mišljenjem i preporukom poverenice.

Zakonodavna vlast ne vidi poverenicu kao važan organ, navela je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, budući da od 2014. godine parlament nije razmatrao izveštaj poverenice, a većina postupaka dosta dugo traje.

Analiza je pokazala da žene podnose manji broj pritužbi za diskriminaciju od muškaraca, da se najveći broj pritužbi odnosi na državne orane, te da je jedna trećina od ukupnih primljenih pritužbi odbačena, dok su postupci obustavljeni čak za polovinu od njih.

Poverenica Brankica Janković istakla je na skupu da i dalje postoji nerazumevanje šta je tačno diskriminacija i pozvala građane da koriste mehanizam koji je besplatan.

Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti beleži rast predmeta iz godine u godinu i rešava gotovo sve predmete koji pristignu, ali je problem izvršenje tih odluka.

Slavoljupka Pavlović iz kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja upitala je zašto Srbija ispunjava obaveze iz poglavlja 23 i 24 – zato što veruje u te vrednosti ili da bi „štiklirala kockice“, navodeći da je primer novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji će, kaže, pogoršati situaciju u toj oblasti.

Kad je reč o Sektoru unutrašnje konotrole MUP, analiza pokazuje da popunjenost radnih mesta nije dovoljna i da Sektor ne raspolaže ni dovoljnim finansijskim sredstvima.

Navode i da većina građana Srbije nije potpuno spremna da prijavi Sektoru korupciju u policiji i da nema jasan stav o tome da je ta institucija instanca koja bi trebalo da utiče na jačanje integriteta policijskih službenika, iako se beleži blagi napredak.

Istraživanje je pokazalo i potrebu izmene organizacione šeme Komesarijata za izbeglice i migracije i povećanje kapaciteta, te potrebu za dodatnim jačanjem postojećih mehanizama, kao i da bi Centar za zaštitu trgovine ljudima trebalo da poboljša saradnju sa nevladinim sektorom.

Na skupu se obratio i šef operacija Sekcije I u Delegaciji EU Nikolas Bizel koji je rekao da reforme u oblasti vladavine prava zahtevaju vreme, strpljenje, punu posvećenost celokupnog društva i poverenje građana, koji jesu i biće krajnji korisnici beneficija reformi.

On je istakao da je Evropska unija posvećena pružanju podrške reformama u oblasti vladavine prava, s nadom da podrška i novac EU neće pomoći samo da se formalno ispune poglavlja, već da će doprineti svakodnevnom životu građana.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike