Vladika Teodosije i Matija Bećković objasnili u čijim rukama je sudbina Kosova (video)

Sudbina Kosova je u rukama srpskoga jezika, a ne u rukama političara, pregovarača, specijalnih savetnika, kolumnista, spin-doktora i analitičara, jedna je od poruka iz Prizrenske bogoslovije Svetog Kirila i Metodija, gde je predstavljeno drugo izdanje knjige srpskog akademika Matije Bećkovića „Kosovo — najskuplja srpska reč“.
Domaćin skupa bio je vladika Teodosije, koji je tom prilikom poručio da „treba živeti Kosovo“ u kompleksnom vremenu u kom se danas živi, prenosi „Kossev“.

„Mnogi su govorili o Kosovu, mnogi su pevali o Kosovu, to i danas čine. Ali zasigurno mislim da to ne čini niko bolje od našeg Matije. I nije samo dovoljno govoriti o Kosovu i pevati. Treba živeti Kosovo. Treba živeti kosovski zavet. Treba svedočiti u naše vreme, sve ono što smo bili i što smo sada i što treba da budemo“, upozorio je vladika.

Kaže da je naše vreme mnogo kompleksno, da se kao monah i sveštenik i kao vladika mnogo moli da današnja generacija bude dostojna predaka.

„Da hodimo njihovim stopama i njihovim putem i da nikako ne budemo najgora generacija u srpskom rodu. Da se s nama, ne daj bože, završi ono što je vekovima trajalo, već da mi istrajemo, da odolimo svemu što nas pritiska i spolja i iznutra i da sve ono vredno, pošteno, čestito i mi predamo budućim pokolenjima. I ono što bih hteo da poručim večeras, ovde, svakom Srbinu, pravoslavcu, da ima na umu ove reči, da je Kosovo najskuplja srpska reč“, rekao je on.

Bećković je rekao okupljenima da mu je drugo izdanje knjige „Kosovo — najskuplja srpska reč“ najdraže, upravo zato što mu je pripala ta čast da je objavi Prizrenska bogoslovija.

Iako je veći deo svog obraćanja posvetio recitovanju svojih dela i to u pratnji hora Prizrenske bogoslovije, Bećković se ipak osvrnuo i na trenutne političke procese, odnosno pregovore Srba i Albanaca.

„Ta ideja, da vam neko dâ nešto što nije njegovo, je besmislena. I ma koliko vam davao i ma koliko on bio silan, to je beznačajno. Znači, trebalo je odavno, a nije kasno ni sada, da Srbi i Albanci sede jedni naspram drugih i da vide kako da urede svoj život. I kako da garantuju prava Srbima na Kosovu i njihovim svetinjama i njihovim granicama, a da opet Srbija garantuje njihova ljudska i demokratska prava. Da živimo u nekom svetu kao što žive svuda gde ima takav problem. Ali se mora znati čija je to zemlja. Mađari su posle bitke na Mohaču kopali svoju zemlju i iskopali kosti svojih ratnika koji su vodili bitku. Ja sam ubeđen da bismo mi, da smo stigli, kopali oko Laba i Sitnice, oko Gazimestana od Čečana, kako kaže narodna pesma, da bismo našli kosti naših praotaca i pradedova. Koska je večita i nema boljega i čvršćega dokumenta“, bio je izričit Bećković.

Bećković je izrazio i uverenje da u nekom hipotetičkom kvizu, gde bi pitanje bilo ko su ovi ljudi i gde se nalaze, misleći na jučerašnji skup, niko ne bi znao da odgovori — to su Srbi u Prizrenu.

O knjizi su govorili profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Milanović i Jovan Delić, a kulturni program večeri upotpunio je i hor Prizrenske bogoslovije.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike