U trendu

Vučić i razgraničenje – hrabra i značajna poruka javnosti

BEOGRAD – Ideja o razgraničenju sa Albancima, iza koje je danas stao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i na taj način konkretno definisao rešenje za koje će se on zalagati, nesumnjivo je hrabra i značajna poruka srpskoj javnosti, možda i najznačajnija koja se od njega čekala.

Tu poruku i predsednikov stav o tome kako vidi mogući ishod dijaloga o rešenju za Kosovo i Metohiju, valja gledati iz svima jasnih činjenica, bez obzira na stavove kojima je javni prostor zatrpan.

A te, nesporne, činjenice su: da aktuelna vlast u Srbiji neće priznati nezavisnost Kosova, niti će međunarodna zajednica stati iza „formule“ „Kosovo je Srbija“.

Između toga, nema previše rešenja koja bi mogle prihvatiti obe strane i koja bi bila održiva, a rešenje je – neophodno.

Najnovija događanja u regionu, međunarodne okolnosti, ali i pritisak međunarodne zajednice, koja želi da završi projekat iza koga je stala, govore da otvoreno pitanje Kosova Srbiju sputava u mnogim aspektima.

U javnom diskursu u Srbiji, doduše, i dalje figurira mogućnost „zamrznutog“ konflikta, koji zagovaraju pojedine političke partije i neke javne ličnosti, ali teško da se to može videti kao rešenje.

Ne samo zbog toga što Srbija nema faktičku vlast na Kosovu, nego i zato što međunarodnom faktoru ili bilo kome ko to poželi u regionu u ruke stavlja ucenjivački instrument za bilo šta čime želi da uslovi Srbiju.

Kada je reč o podeli Kosova, čime se, između ostalog, definisla politika da Srbija ne može dati sve, a da ne dobije ništa, očigledno se kroz dugo „prosejavanje“ u pregovorima, diplomatskim naporima i konsultacijama, iz ugla „budimo realni, tražimo nemoguće“, došlo do stava o razgraničenju kao mogućem rešenju, odnosno toliko traženom kompromisu.

Tako stvari deluju iz pozicije zvanične srpske politike, ali i – na razumno rešenje spremnog – srpskog javnog mnjenja.

Ipak, kako je i predsednik Vučić danas podsetio, za „tango je potrebno dvoje“.

Kad je reč o tom „drugom“, malo je verovatno da je Vučić mislio na Albance, za koje je više puta rekao da nisu naš protivnik u ovoj stvari, koliko na zapadne centre moći.

Možda se i tu nešto promenilo, sudeći po stavu SAD, koji je danas prenet za Tanjug iz Ambasade Sjedinjenih država.
A stav glasi da su „Sjedinjene Države spremne da slušaju I pomognu Beogradu I Prištini u pronalaženju zajednički dogovorenog rešenja za Kosovo“ i da je „vreme da obe strane budu kreativne i fleksibilne“.

Teško da se, nakon svih iskustava u pregovorima Beograda i Prištine može računati na fleksibilnost Prištine, ali na mogućnosti da, pre svega SAD, na njih bude izvršen pritisak – svakako može.

Na to, možda, upućuje činjenica da iz Prištine u poslednje vreme, umesto ranijeg „kosovska nezavisnost je nepovratna, kao i suverenost i teritorijalni integritet“, stiže mnoštvo različitih glasova, protiv podele, za korekciju granica, za pripajanje Preševske doline…

A koliko se ideja o razgraničenju uklapaju u „fleksibilan“ ram, koji su SAD spremne da prihvate, tek ćemo čuti.

Uostalom, kompletan „paket“, kako je svoju ideju za koju se zalaže pojasnio Vučić, zasad nije poznat.

Ali, svakako se uklapa u više puta ponovljeno nastojanje predsednika Srbije da u traženju rešenja pokušamo da dobijemo nešto, pošto sad nemamo ništa, ili – da dobijemo najviše što možemo, a da damo najmanje što moramo.

(Tanjug)

2 komentara
  1. Anonimni

    Ono sto su zapoceli devedesetih sada zavrsavaju. Upropastili su narod u Hrvatskoj a sada ce konacno legalizovati albanski separatizam. Srecom ostavili su ljude u Bosni na miru…

  2. TVRD

    Koliko ja znam granice postoje upravo zbog takvih izdajnika. A ti Vučiću deli ono što ti je deda ostavio. Tebe niko nije ovlastio da rešavaš razgraničenje nego da poštuješ ustav RS.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike