U trendu

Zvaničnik NATO-a: Stav Srbije prema Moskvi mogao bi da se odrazi na saradnju sa alijansom

Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Havijer Kolomina (Javier Colomina) izjavio je danas u Beogradu da odbijanje srpskih vlasti da uvedu sankcije Rusiji za sada nije uticalo na saradnju Srbije i alijanse, ali da bi to moglo da se promeni.

Prvog dana posete Beogradu, Kolomina je agenciji Beta rekao da bi spoljnopolitički stav Srbije u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine mogao da se odrazi na saradnju Beograda sa alijansom i dodao da će to zavisiti od toga koliko dugo će srpske vlasti nastaviti da održavaju politiku balansiranja u spoljnoj politici.

Kolomina, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za politička i bezbednosna pitanja, kazao je da alijansa poštuje legitimne spoljnopolitičke izbore Srbije, ali da joj u okolnostima rata u Ukrajini nije lako da razume poruke Beograda.

Kao primer je naveo poruke koje Srbija šalje kada u Generalnoj skupštini UN glasa protiv Moskve zajedno sa zapadnim zemljama, a potom sa Rusijom potpisuje plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine ili što je i dalje među nekoliko zemalja koje imaju letove prema Moskvi.

Naveo je da se NATO do sada trudio da očuva odličan nivo saradnje koji ima sa Srbijom, ali da ga sada nije lako održati na istom nivou jer neke članice alijanse kritikuju takav odnos, smatrajući da Beograd ne zaslužuje postojeći visok nivo političkog dijaloga zbog odnosa prema Moskvi.

Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga rekao je i da Srbija i alijansa imaju odličnu saradnju, ali da je problem snažan narativ protiv NATO-a u srpskoj javnosti.

On je ukazao da se anti-NATO raspoloženje podstiče kroz medije i putem društvenih mreža, i naveo da u tome učestvuju i mediji finansirani od države.

Podrška NATO-u u Srbiji je u poslednjih 20 godina pala sa više od 20 odsto na 4-5 odsto, a retorika protiv alijanse je povećana 800 odsto od početka ruske invazije na Ukrajinu, dodao je.

Kolomina je rekao da drastičan jaz kakav postoji u Srbiji između odlične bilateralne saradnje dve strane i podrške alijansi u javnosti ne postoji ni u jednoj drugoj partnerskoj zemlji, iako i u njima većina građana nije naklonjena NATO-u.

Na pitanje o intenziviranom naoružavanju Srbije prethodnih godina, Kolomina je rekao da NATO nema problem što Srbija ulaže više novca u odbranu, jer alijansa i inače podstiče članice da to čine.

Kolomina je kazao da Srbija poslednjih godina podjednkao kupuje oružje od zapadnih partnera kao i od Rusije i Kine, iako u srpskoj javnosti postoji drugačiji percepcija.

Situaciju na Kosovu, posle povlačenja Srba iz kosovskih institucija, Kolomina je ocenio kao veoma zabrinjavajuću i ozbijnu, i dodao da misija Kfor, predvođena NATO-om ime odličnu saradnju sa srpskim vlastima.

Naveo je da Kfor održava isti nivo spremnosti i da će nastaviti da obezbeđuje slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, i ukazao na potrebu da obe strane pokažu uzdržanost, da budu konstruktivne i privržene dijalogu uz posredstvo EU.

On je rekao i da dronove, koji su prošle nedelje uočeni iznad objekata Vojske Srbije, nije poslao NATO.

Za Vojsku Srbije je rekao da je veoma profesionalna, efikiasna i usklađena sa NATO standardima i dodao da saradnja Srbije i NATO-a, uz vojni, ima i veoma razvijen civilni aspekt.

Kao primer je naveo da Srbija trenutno učestvuje u deset projekata u sklopu NATO programa „Nauka za mir i bezbednost“, pokrenutog sa ciljem podrške civilnoj naučnoj saradnji.

Kao ciljeve posete Beogradu, gde se sastaje sa ministrima spoljnih poslova i odbrane, Ivicom Dačićem i Milošem Vučevićem, Kolomina je naveo razgovore o bilateralnim odnosima, o situaciji u regionu, uključujući krizu na Kosovu, i o poziciji Srbije prema ratu u Ukrajini.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar