Pre godinu dana šef ruskih plaćenika Jevgenij Prigožin pokrenuo pobunu protiv Kremlja

Tokom lenjog letnjeg vikenda pre godinu dana, Rusiju je potresla zapanjujuća vest o oružanom ustanku.

Razmetljivi šef plaćeničke vojske koju sponzoriše Kremlj zauzeo je vojni štab na jugu i počeo marš ka Moskvi da bi zbacio lidere Ministarstva odbrane, optužujući ih da ugrožavaju njegove snage u Ukrajini uskraćujući im municiju.

Jevgenij Prigožin i njegovi vojnici najamnici prekinuli su „marš pravde“ samo nekoliko sati kasnije, ali je pobuna zadala udarac predsedniku Vladimiru Putinu, što je bio najozbiljniji izazov njegovoj vladavini za skoro četvrt veka.

O Prigožinovim motivima se još žestoko raspravlja, a sumnjivi pad privatnog aviona u kojem su poginuli on i njegovi glavni zapovednici tačno dva meseca posle pobune i dalje je misterija.

Prigožin, bivši osuđenik, posedovao je otmeni restoran u Sankt Peterburgu gde je Putin vodio strane lidere. To je donelo Prigožinu nadimak „Putinov kuvar“. Te veze su mu donele unosne državne ugovore, uključujući ketering za svečanosti u Kremlju i obezbeđivanje obroka i usluga za vojsku.

Osnovao je grupu Vagner, privatnu vojnu firmu, 2014. godine, koristeći je za političke interese i uticaj Rusije slanjem plaćenika u Siriju, Libiju, Centralnoafričku Republiku i drugde. Vagnerovi borci su obezbeđivali afričke vođe ili vojskovođe, često u zamenu za deo rudnika zlata ili drugih prirodnih resursa.

Prigožin je privukao pažnju SAD čije ga je Ministarstvo pravde optužilo, kao i još desetak Rusa, za stvaranje Agencije za internet istraživanja – „farme trolova“ koja se mešala u predsedničke izbore u SAD 2016. Slučaj je kasnije odbačen.

Pošto je Putin napao Ukrajinu 2022. godine, Vagner se pokazao kao jedna od najsposobnijih borbenih snaga Moskve. Ta grupa je imala ključnu ulogu u zauzimanju istočnog uporišta, grada Bahmuta, u maju 2023.

Kremlj je dozvolio Prigožinu da redove Vagnera ojača osuđenicima kojima je ponuđena amnestija posle šest meseci na liniji fronta. Rekao je da ih je bilo regrutovano 50.000, a 10.000 poginulo u žestokoj bici za Bahmut.

Rat je doprineo reputaciji Vagnera zbog brutalnosti. Na snimku koji se pojavio u novembru 2022. godine, prikazan je bivši Vagnerov plaćenik koji je navodno prebegao na ukrajinsku stranu, ali ga je kasnije zarobila Rusija, kako je premlaćen na smrt maljem, simbolom te plaćeničke grupe.

Prigožin se mesecima 2023. gorko žalio na vojsku koja je njegovim snagama uskraćivala municiju u Ukrajini. U otvorenim političkim sukobima, on se na društvenim mrežama obrušio na tadašnjeg ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba generala Valerija Gerasimova, okrivljujući ih za vojne neuspehe i optužujući ih za korupciju.

Činilo se da je nalog Ministarstva odbrane Vagneru da potpiše ugovore sa redovnom vojskom, bio poslednji okidač za Prigožinovu pobunu 23-24 juna 2023.

Njegovi plaćenici su brzo zauzeli južni vojni štab Rusije u Rostovu na Donu, navodno u nadi da će uhvatiti Šojgua i Gerasimova. Ali oni nisu bili tamo.

Prigožin je naredio svojim snagama da idu prema Moskvi, rekavši da to nije bio vojni udar, već „marš pravde“ da bi zbacili svoje neprijatelje. Plaćenici su oborili nekoliko vojnih aviona na putu, ubivši preko desetina pilota. Bezbednosne snage u Moskvi su proglasile uzbunu i postavljeni su kontrolni punktovi na južnoj periferiji.

Na vrhuncu krize, Putin je izašao na TV i nazvao pobunu svog nekadašnjeg štićenika „veleizdajom“. Zakleo se da će kazniti one koji stoje iza toga.

Ali Prigožin je iznenada prekinuo marš nekoliko sati kasnije po sporazumu o amnestiji za koji je posredovao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. Plaćenicima je ponuđen izbor da se presele u Belorusiju, da se povuku iz službe ili da potpišu ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane.

Kasnije su neki komentatori rekli da se Prigožin očigledno nadao da će ubediti Putina da stane na njegovu stranu protiv vojske što je teško pogrešna procena.

Dva meseca posle pobune, 23. avgusta, poslovni avion sa Prigožinom (62) i njegovim vrhunskim saradnicima srušio se dok je leteo iz Moskve za Sankt Peterburg, pri čemu su poginuli svih sedam putnika i tročlana posada.

Državni istražitelji tek treba da kažu šta je izazvalo nesreću.

Po preliminarna procenama američke obaveštajne službe su zaključile da je u avionu došlo do namerne eksplozije. Zapadni zvaničnici ukazali su na dugačku listu Putinovih neprijatelja koji su ubijeni.

Kremlj je negirao umešanost i odbacio optužbe Zapada da Putin stoji iza toga kao „apsolutnu laž“.

Prigožin je sahranjen u svom rodnom gradu Sankt Peterburgu na privatnoj svečanosti.

Nekoliko hiljada Vagnerovih plaćenika se posle pobune preselilo u logor u Belorusiji. Ubrzo posle Prigožinove smrti, većina je napustila tu zemlju i potpisala ugovore s ruskom vojskom za preraspoređivanje u Afriku ili povratak u borbu u Ukrajini. Samo šačica je ostala u Belorusiji da obučava njenu vojsku.

Ruske vlasti su formirale Vagnerovog naslednika, Afrički korpus, koristeći ga za proširenje vojne saradnje sa tamošnjim državama. Moskva se pojavila kao bezbednosni partner po izboru mnogih afričkih vlada, istisnuvši njihove tradicionalne saveznike poput Francuske i Sjedinjenih Država.

Elementi Vagnera i drugih privatnih bezbednosnih kompanija nastavljaju da deluju u Ukrajini pod kontrolom Ministarstva odbrane i Nacionalne garde Rusije.

„Uprkos spektakularnoj smrti Prigožina i problemima u koje se Vagner uvukao kao zbog toga, model, ideja privatne kompanije koja profitira od ovog rata, privlačan je mnogima u Rusiji“, rekao je Sem Grin iz Centra za analizu evropske politike.

Prigožinova smrt je poslala jezivu poruku ruskoj eliti, pomažući Putinu da obuzda štetu po svoj autoritet nanetu pobunom.

Nastavljeno je obračunavanje sa njegovim političkim neprijateljima, a mnogi su ili pobegli iz zemlje ili su završili u zatvoru. Njegov najveći protivnik, Aleksej Navaljni, umro je u arktičkoj kaznenoj koloniji u februaru.

Na izborima u martu, Putin je osvojio još jedan šestogodišnji mandat. U kasnijoj rekonstrukciji kabineta, Putin je smenio Prigožinovog neprijatelja Šojgua s mesta ministra odbrane, zamenivši ga Andrejem Belousovim, stručnjakom za ekonomiju. Šojgu, koji je imao lične veze sa Putinom, dobio je visoko mesto sekretara Saveta bezbednosti Rusije.

„Da je Šojguov novi posao bio previše niskog nivoa, bio bi ponižavajući i mogao bi da izazove takve kritike odlazećeg ministra da bi se istakle slabosti vojske, a to treba izbegavati u ratu“, rekla je Tatjana Stanovaja iz Carnegie Russia Eurasia Center.

Istovremeno, Šojguova pratnja se suočila s čistkama. Njegov dugogodišnji saradnik i zamenik Timur Ivanov i nekoliko drugih visokih vojnih oficira uhapšeni su pod optužbom za korupciju, a ostali visoki zvaničnici Ministarstva odbrane ostali su bez posla.

Gerasimov, načelnik Generalštaba i takođe neprijatelj Prigožina, za sada je zadržao posao.

Generalu Sergeju Surovikinu koji je navodno imao bliske veze s Prigožinom, oduzeta je funkcija zamenika komandanta snaga u Ukrajini i dodeljena mu je ceremonijalna funkcija. Surovikin, zaslužan za stvaranje višeslojnih odbrambenih linija i utvrđenja koja su otupila ukrajinsku ofanzivu pre godinu dana, nije otpušten, a neki posmatrači sugerišu da bi na kraju mogao da dobije novo vojno mesto.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.