Dve su opcije: direktna primena Aneksa G koji štiti imovinu Srba ili potpisivanje bilateralnog sporazuma sa Zagrebom. Srbija bi sa slučajem otimanja privatnog vlasništva vrednog milijarde evra mogla pred Ujedinjene nacije i Evropsku uniju.
Nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da odbije tužbu srpskog preduzeća „Mladost turist“ protiv Hrvatske za vraćanje imovine na Murteru, koju je država poklonila jednoj školi, u hrvatskim medijima pojavili su se naslovi da je to znak da „Srbima ne treba vratiti predratnu imovinu“.
Međutim, zastupnik nekoliko srpskih, ali i bosanskih preduzeća u Strazburu Zoran Ristić za Sputnjik kaže da ova odluka ne znači da Srbima neće biti vraćene nekretnine koje je Hrvatska eksproprisala posle rata, da je do pogrešnog tumačenja odluke dovela izjava zastupnice Hrvatske, koja je tendenciozna i netačna.
„Odluka zapravo znači da se povraćaj privremeno odlaže, što zapravo ide naruku vlasnicima srpske imovine u Hrvatskoj. Iskoristili smo pravo žalbe, a već iduće nedelje idem u Strazbur da bih je obrazložio. Tražićemo od Suda da zabrani Saboru Hrvatske donošenje seta zakona koji bi diskriminisali prava Srba i njihovu imovinu dali drugima“, kaže Ristić.
Evropski sud zapravo je prihvatio pravno tumačenje hrvatskih sudova da Bečki sporazum o sukcesiji ne daje pojedincima i firmama pravni osnov za povraćaj, već da će on biti moguć samo ako Srbija i Hrvatska potpišu bilateralni sporazum za sprovođenje Anksa G.
Ovaj aneks je, od 2004. kada je usvojen Bečki sporazum, neka vrsta Svetog pisma za stotine hiljada Srba proteranih iz Hrvatske, ali i drugih građana i pravnih subjekata iz Srbije koji su oštećeni, jer se u njemu jasno kaže da svima moraju biti vraćena prava koja su imali uoči rata, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata, pod pritiscima i pretnjama, moraju biti proglašeni ništavnim.
Međutim, Hrvatska rešavanje ovog pitanja uporno odbija već 14 godina. Njeno ministarstvo pravosuđa i državno tužilaštvo su odmah po usvajanju Bečkog sporazuma, koji su potpisale sve države naslednice SFRJ, dali instrukciju sudovima da se Aneks G ne može direktno primenjivati, već da je potrebno da se potpiše bilateralni sporazum između Srbije i Hrvatske za njegovo sprovođenje, podseća poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
„Srbija i Slovenija ipak su prihvatile predlog Hrvatske da se potpiše bilateralni sporazum. Tri meseca kasnije, Vlada Srbije poslala je nacrt bilateralnog sporazuma Zagrebu. U narednih pet godina, Hrvatska je odbijala da se izjasni o sadržaju nacrta, iako su i vlada Mirka Cvetkovića i vlada Ivice Dačića četiri puta slale urgencije hrvatskoj strani“, kaže Linta.
On dodaje da je, kao narodni poslanik u Skupštini Srbije 2013. i 2014. godine pokušao da pokrene ovo pitanje, ali da nije naišao na razumevanje. Vlada Aleksandra Vučića je 2014. godine povukla Nacrt bilateralnog sporazuma za sprovođenje Aneksa G, uz objašnjenje da je više nego jasno da Hrvatska neće poslati odgovor.
Tako vlasnici imovine nisu dobili ono što im pripada, a Hrvatska je kupila vreme i ušla u EU s problemom gurnutim pod tepih. Podsetimo, reč je o milijardama evra privatnog i vlasništva pravnih subjekata, kućama, odmaralištima, fabrikama, građevinskom i poljoprivrednom zemljištu.
Advokat Zoran Ristić kaže da ne može da se načudi činjenici da agent Srbije u Strazburu uopšte nije učestvovao u slučaju „Mladost turista“, te da je neverovatno da se pitanjem imovine, od koje bi naša država imala veliku korist, bave samo privatne advokatske kancelarije.
„Poslednja odluka Suda, iako nam ide naruku, plod je lošeg političkog angažmana, do pravde smo odavno mogli da stignemo. Ako se ovako nastavi, bićemo prevedeni žedni preko vode. Hrvatski ministar pravosuđa Dražen Bošnjaković uskoro dolazi u Beograd, nadam se da će naša strana pokrenuti ovo pitanje“, kaže Ristić za Sputnjik.
Tračak nade za sve čija je imovina oteta je nedavna poseta predsednika Vučića Hrvatskoj i skori dolazak hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović u Beograd, obostrano obećanje da će odnosi između dve države biti normalizovani.
Miodrag Linta smatra da je hitno potrebno formirati mešovitu komisiju ili radnu grupu koja bi radila na implementaciji Aneksa G, njegovoj direktnoj primeni ili potpisivanju bilateralnog sporazuma. S ovim pitanjem treba upoznati međunarodne organizacije, pre svega Ujedinjene nacije, a Evropsku uniju sa činjenicom da Hrvatska uporno 14 godina odbija da implementira važan deo Bečkog sporazuma o sukcesiji, kaže Linta.
„Iniciraću da predsednik Vučić i naša vlada u narednom periodu, kada počnu konkretni razgovori, a dogovoreno je da se aktiviraju postojeće međudržavne mešovite komisije i grupe, otvore razgovore na najvišem nivou oko Aneksa G, da se između dve strane dogovori modalitet, odnosno način kako bi se stvari pokrenule sa mrtve tačke. Da vidimo šta je potrebno učiniti da se pokrene pitanje koje se tiče stotina hiljada oštećenih građana i stotina pravnih subjekata“, kaže Linta za Sputnjik.
Podsetimo, otkad je ratifikovan u parlamentu Hrvatske, Bečki sporazum o sukcesiji, kao međudržavni, ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona. Dakle, Hrvatska ne vraćajući Srbima njihovu imovinu, čija se vrednost procenjuje na čak 30 milijardi evra, krši ne samo vlastiti ustav, već i međunarodno pravo.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.