Bitka za ime Makedonije — sprema se novi haos
Ako bi nova makedonska vlada i uspela da na neki volšeban način dođe do većine u parlamentu potrebne za izmenu Ustava zbog imena države, postoje indicije i da bi Albanci od Zorana Zaeva zatražili da se u njega ubace neki elementi „tiranske platforme“. To je uvod u novu dramu.
Promena imena Republike Makedonije bila bi kap u prepunoj čaši koju Makedonci ne bi mogli da istrpe. Nova makedonska vlada na čelu sa Zoranom Zaevim naveliko lupa glavu kako da ispuni predizborne uslove Vašingtona i Brisela i iz makedonskog Ustava izbaci zvanično ime Republika Makedonija — kako bi Grčka podigla veto i Makedonija ušla u NATO.
Makedonija se još od 2004. godine nalazi u „stanju veta“ kada su u pitanju prijem u EU i u NATO jer Grčka ne dozvoljava da ona bude primljena ni u jednu od ove dve organizacije čak ni pod međunarodno prihvaćenom odrednicom BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija).
Upućeni tvrde i da je jedan od razloga što je Makedonija bila u skoro trogodišnjoj krizi i na ivici građanskog rata posle iznuđenih izbora od strane Zapada, koji su rezultirali time da je gubitnik uz pomoć Albanaca formirao vladu, upravo i bila promena imena Makedonije, kako bi Grčka odblokirala svoj glas, a NATO mogao da se prostre širom Makedonije. Geostrateški gledano, to bi značilo da bi NATO time „zatvorio“ krug i „zavladao“ od Egeja preko vardarske doline do Jadrana.
Zaev, novi premijer Makedonije, najavio je da bi ta država mogla da bude primljena u NATO i pod odrednicom BJRM, ali politikolog iz Skoplja Branko Đorđevski kaže da ne veruje da će Grčka na tako nešto pristati.
„Grčka ovaj problem sa imenom želi da reši dugoročno, a ne na kratke staze. Tako da mislim da Zaev više ovakvim izjavama želi da unese neku euforiju zarad unutrašnje političke slike. S druge strane, ovako nešto nije dobilo priznanje ni iz Grčke ali ni iz Brisela“, kaže on.
Procene Aleksandara Mitevskog iz Centra za istraživanje i analitiku iz Skoplja, mnogo su sumornije. On smatra da bi bilo kakva mogućnost da se Makedonija drugačije zove izazvala novu krizu u toj državi, a da ni održavanje referenduma o promeni imena, koje se najavljuje, ne bi bio povoljan scenario.
„Da bilo koji političar, stranka ili vlada predlože referendum, samo bi prebacili krivicu sa sebe na narod. A s obzirom na to da znamo kako su prošli izbori prošle godine, i kako je prošao referendum 2004. za teritorijalnu reorganizaciju, niko ne veruje da bi taj referendum bio fer. Tako da svaka pomisao na menjanje imena države uzrokuje i novu krizu“, kaže Mitevski.
I Đorđevski pod veliki upitnik stavlja referendum, napominjući da tu ima dosta nejasnoća — od toga kakvo bi referendumsko pitanje bilo, do toga ko bi nadgledao sprovođenje referenduma i tako dalje.
„Ja sam, što se toga tiče, pesimista. Nisam siguran da bi taj referendum uopšte i uspeo, a postoji mogućnost i da ga uopšte i ne bude. To kod mene izaziva veoma ozbiljnu zebnju povodom toga šta na kraju može da se proizvede kako bi se zadovoljila obećanja koja je nova vlada dala Zapadu“, kaže on.
Nikola Dimitrov, novi ministar spoljnih poslova Makedonije, već je najavio i da bi Republika Makedonija, kako sada piše u Ustavu, mogla da promeni zvanično ime u Gornja Makedonija, što bi, kako je rekao, bilo dovoljno da zadovolji Grčku, a Skoplju otvori vrata Alijanse. Međutim, da bi se to desilo, Zaev bi morao da menja Ustav, a to bi značilo da mora da ima i dvotrećinsku većinu u parlamentu, koju sada nema.
Naši sagovornici kažu da bi podrška u parlamentu mogla da se nađe sasvim sigurno kod Albanaca, ali da je pitanje da li bi na to pristala najveća opoziciona opcija — VMRO-DPMNE.
U nezvaničnim ocenama tvrdi se da bi se tu možda i mogao naći neki kompromis jer se veliki deo ljudi iz bivše vlasti nalazi pred optužnicama za razne zloupotrebe i malverzacije, koje bi Zaev mogao da iskoristi kao ucenjivački kapital — sloboda u zamenu za glas u parlamentu.
Takođe, nezvanično, postoje indicije i da bi Albanci „iskoristili ovaj trenutak“ i od Zaeva zatražili da se u sklopu promene Ustava povodom imena ubace i neki elementi „tiranske platforme“, što bi bio njihov uslov da glasaju za promenu imena, a zarad NATO zagrljaja.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.