Bosiljka Mladić: Ratko nije počinio zločin u Srebrenici

U odbranu Ratka Mladića danas je, pred Haškim tribunalom, svedočila njegova supruga Bosiljka koja je izrazila uverenje da njen suprug „nije mogao da počini“ zločin u Srebrenici, za koji je optužen, i da „ne bi trebalo da bude osuđen“.

Svedokinja je izjavila da je u julu 1995. general Mladić bio s njom u Beogradu, u danima kada je, po optužnici, Vojska Republike Srpske streljala Muslimane iz Srebrenice.

General Mladić (73), tadašnji komandant VRS, optužen je za genocid nad više od 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice u danima pošto je ta vojska, 11. jula 1995, zauzela enklavu koja je bila pod zaštitom UN. Po optužnici, najveći broj zarobljenika bio je streljan od 14. do 17. jula 1995, na različitim lokacijama u okolini Zvornika.

Dajući suprugu alibi, Mladićeva je danas izjavila da su te dane proveli zajedno u njihovom stanu u Beogradu. Precizirala je da su 16. jula 1995, zajedno otišli na jednu svadbu, a potom i na susret sa srpskim iseljenicima u Kanadi, na beogradskoj Vojnomedicinskoj akademiji.

Kazala je i da je, kada je čula tvrdnje o masovnim ubistvima u Srebrenici, koje je nazvala „propagandom“, pitala supruga o tome.

„Ja sam ga u jednom trenutku pitala: Ratko, molim te reci mi istinu da li si ti izdao neku naredbu u vezi ovih zločina koji su se desili u Srebrenici? On se, u tom trenutku, uozbiljio i, onako, oštro me pogledao i rekao: Da li u mene sumnjaš?“, opisala je drhtavim glasom Bosiljka Mladić.

Dok ju je unakrsno ispitivala tužiteljka Margaret Hasan (Hassan), Bosiljka Mladić je rekla da „ne prihvata“ da su vojnici pod komandom njenog supruga, u julu 1995, streljali više od 7.000 srebreničkih Muslimana, ali da iz medija zna da je „počinjen neki zločin“.

„Ja sam sigurna da moj suprug nije mogao da počini takvo delo i zato mislim da ne zaslužuje da bude osuđen. A, inače, osuđujem svaki zločin, pa kad bi i moj suprug to učinio“, naglasila je Mladićeva.

Da je Mladić u kritičnim danima u julu 1995. bio u Beogradu, u dosadašnjem toku suđenja, nije osporavalo ni haško tužilaštvo. O Mladićevom boravku u Beogradu, tih dana, postoje i filmovi, koji su više puta bili prikazani u sudnici. Tužioci, međutim, tvrde da je Mladić i iz Beograda komandovao svojim trupama u BiH, što odbrana osporava.

„Ratko je tada bio sa mnom u kući u Beogradu“, rekla je svedokinja, na pitanje Mladićevog branioca Branka Lukića gde je general proveo vreme od 14. do 17. jula 1995. Mladić je, kako je precizirala, došao 14. jula uveče i išao je na razne sastanke u Beogradu, ali sa sobom nije imao sredstva veze.

Svedokinjinu tvrdnju da Mladić, tokom telefonskog razgovora s neidentifikovanom osobom u Republici Srpskoj, koji je vodio s beogradske VMA, 16. jula 1995, nije izdavao nikakva naređenja, tužiteljka Hasan je pobijala citiranjem prepisa razgovora, koji je bio snimljen na filmu.

U citiranom razgovoru, Mladić, između ostalog, kaže: „Kako je gore, kod Vinka?… Punom parom napred, maksimalna sigurnost… Ne čekajte naređenja, ako se pojave u vazduhu, oborite ih“.

Zastupnica optužbe tvrdila je da je Vinko, koga Mladić pominje, Vinko Pandurević, tadašnji komandant Zvorničke brigade VRS, u čijoj su zoni odgovornosti u to vreme streljani srebrenički Muslimani.

Bosiljka Mladić to, međutim, nije mogla da potvrdi, rekavši samo da je znala da je Pandurević oficir VRS.

Pandurevića je Tribunal, zbog pomaganja i podržavanja zločina u Srebrenici, osudio na 13 godina zatvora.

Po Tužilaštvu, Mladić je, u istom razgovoru s VMA, naložio obaranje aviona NATO koji su tada leteli oko Žepe, koju je VRS napala odmah po zauzimanju Srebrenice.

Na sugestiju da su to bila Mladićeva naređenja, Bosiljka Mladić je, ograđujući se da „nije stručnjak“, odgovorila da se „naredbe daju preko zaštićene linije, a ovo je bila obična linija“.

Svedokinja je tvrdila da je, pre Mladićevog hapšenja u junu 2011, supruga poslednji put videla 28. juna 2001. kada je napustio beogradski stan odmah pošto je Haškom tribunalu bio izručen bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević. Do tada ga je, naznačila je Bosiljka Mladić u jednom trenutku, „još obezbeđivala država“.

Sugerišući da sa mužem od tada uopšte nije imala kontakt, ona je posvedočila i da je „pola godine“ pre nego što je Mladić bio uhapšen verovala da on više nije živ, imajući u vidu da je „još 1996. doživeo moždani udar“ i da verovatno živi pod teškim uslovima.

Iskazom sledećeg svedoka, Mladićeva odbrana sutra će nastaviti svoj dokazni postupak. Optužnica generala Mladića tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje kao talaca pripadnika Unprofora, 1992-95.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.