Dan antifašističkog ustanka u senci desničarskog skupa
Obeležavanje 75. godišnjice antifašističkog ustanka naroda Hrvatske u Drugom svetskom ratu u mestu Srb u Lici danas je ostalo u senci kontraskupa desničarske Autohtone hrvatske stranke prave (AHSP) na kojem su uzvikivane ustaške parole.
Portparol zadarske policije Elis Žodan izjavio je da nije bilo većih incidenata, kao ni privodjenja, ali da će policija naknadno, kada pročita izveštaje policajaca s terena i pregleda snimke, odlučiti o eventualnom podizanju prekršajnih ili krivičnih prijava, preneli su hrvatski mediji.
Iako mu je zbog kršenja javnog reda i mira nedavno izrečena šestomesečna zabrana dolaska u Srb, predsednik AHSP Dražen Keleminac pojavio se na desničarskom skupu na kojem se okupilo oko 200 učesnika i uzvikivane ustaške parole, medju kojima i pozdrav „Za dom spremni“.
S druge strane, na obeležavanju dana antifašističkog ustanka, koji su organizovali Srpsko narodno veće (SNV) i Savez antifašističkih boraca i antifašista (SABA), okupilo se oko 300 gradjana, medju ostalim i bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
„Žalosno je što se moramo okupljati pod jakim policijskim osiguranjem kako bismo obeležili nešto što je nedvosmisleno prvi kamen u temeljima današnje Hrvatske“, naglasio je Mesić i dodao da se antifašisti nalaze u tragičnoj poziciji jer iz godine u godinu u Srbu moraju ponavljati istorijske činjenice.
On je naglasio da to ponavljanje treba da bude shvaćeno kao poziv istinoljubivim naučnicima i političarima da sačuvaju mlade „od ponora istorijskog revizionizma, predrasuda i mržnje prema drugima i drugačijima, od ponora u koji ih guraju neki koji su i danas formalno na vlasti“, preneo je u saopštenju SNV.
Predsednik SNV Milorad Pupovac rekao je da oni koji negiraju antifašistički karakter ustanka u Srbu zatiru i same demokratske temelje Hrvatske.
„Oni koji partizanski i Narodnooslobodilački pokret uporno pretvaraju u četnički, šire neistine kakve su se širile 1941. godine. Mi ne pravimo razliku medju mrtvima, posebno nedužnim žrtvama odmazdi i politika istrebljivanja“, naglasio je Pupovac i dodao da jedino u čemu prave razliku jesu ideje koje su pokretale ustaše i četnike s jedne, a partizane s druge strane.
U pozivu na obeleževanje 75. godišnjice ustanka, SNV je medju ostalim, naveo da su partizani bili glavna snaga ustanka koji je bio jedini izlaz za srpsko stanovništvo Like, jer mu je pretilo potpuno fizičko uništenje.
„Sigurno je da bi osvetničkih akcija bilo i više da se većina srpskog stanovništva nije opredelila za partizane, a ne za četnike. U protivnom, hrvatsko i muslimansko stanovništvo bi već u toku rata bilo izloženo znatno širim reperkusijama koje su zagovarali veliki delovi četničkog pokreta“, navodi se u saopštenju.
Ističe se da se uprkos nespornim zločinima koje su počinile četničke formacije i deo partizanskih snaga, ne može osporiti činjenica da je ustanak u Srbu postavio temelje antifašističke borbe u Hrvatskoj.
„Četiri godine nakon početka ustanka bratstvo i jedinstvo Srba, Hrvata i drugih naroda je toj borbi donelo pobedu“, zaključeno je u pozivu.
Do rata 90-tih u Hrvatskoj se kao Dan ustanka obeležavao 27. jula, dan ustanka protiv ustaša u Lici. U samostalnoj Hrvatskoj kao Dan antifašističke borbe obeležava se 22. juna, na dan kada je 1941. osnovan Prvi sisački partizanski odred.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.