Ekonomist pita: Srpsko-hrvatski ili četiri jezika?

Dok je u četiri države regiona, Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH, u toku potpisivanje Deklaracije o zajedničkom jeziku, kojoj se najviše protivi zvanični Zagreb, a u kojoj stoji da su srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski jezik, nesumnjivo jedan jezik, ovom temom se na portalu bavi i ugledni londonski Ekonomist.

U rubrici „Ekonomist objašnjava“ postavlja se pitanje da li je srpsko-hrvatski jedan jezik ili su u pitanju četiri različita jezika.

„Oko 17 miliona ljudi u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori govore varijacijama onoga što se nekada zvalo srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski. Ipak, zvanično, jezik koji je nekada ujedinjavao Jugoslaviju je, baš kao i zemlja, prestao da postoji. Umesto toga, sada ima četiri imena: bosanski, srpski, hrvatski i crnogorski. Ali, da li su svi oni jedan te isti jezik?“, pita Ekonomist.

Ukazuje se da lingvisti i predstavnici NVO iz četiri zemlje, koji su i inicijatiori deklaracije, smatraju da je odgovor glasno „da“.

„U deklaraciji se navodi da četiri jezika formiraju “policentričan“ jezik, slično kao engleski, nemački ili arapski. Oni ističu da, iako postoje različiti dijalekti, oni predstavljaju varijacije jednog jezike, jer svi koji ga govore mogu da se međusobno razumeju. To zaista čini ova četiri jezika sličnijim od dijalekata mnogih drugih policentričnih jezika“, navodi Ekonomist.

Autori navode da je insistiranje obrazovnih i drugih institucija na korišćenju samo jedne varijacije „represivno, nepotrebno i štetno“.

Cilj deklaracije je da se razvije diskusija o jeziku „bez nacionalističkog tereta“ i kako bi se doprinelo procesu pomirenja.

Insistiranje na četiri različita jezika dovodi do „bezbroj apsurdnih situacija“ i kao jedan od primera navodi da deca iz istog grada u Bosni idu u istu zgradu, u istu školu, ali idu na predavanja na „različitim jezicima“.

„Zvanična vladina prezentacija u BiH postoji na četiri jezika, engleskom, bosanskom i hrvatskom, na latinici, kao i na srpskom koji je na ćirilici. Ipak, kada se regionalni političari sastaju, nisu im potrebni prevodioci. Kada ratni zločinci izlaze pred sud u Hagu, njima prevodi prevodilac koji je na smeni. Internet meme koji dobro opisuje situaciju potiče iz Bosne i pokazuje paklicu cigareta na kojoj piše “pušenje ubija“ dva puta na latinici i jednom na ćirilici, iako su sva slova ista“, piše Ekonomist.

Kako se navodi, „kao i širom sveta, sporenje oko jezika je političko“.

„Nacionalisti iz Srbije vide deklaraciju kao nešto što pokušava da podriva vezu između Srba u Srbiji, bosanskih Srba i Crnogoraca. Rešavanje ovog pitanja bi tako oduzelo jedan alat iz ruku nacionalista koji su ga koristili da prave probleme. Jezik ističe razlike. Oni strahuju da ako bi svi govorili isti jezik u Bosni, to bi podrivalo njihovu političku ambiciju da razbiju tu zemlju. Nacionalisti iz Hrvatske svoju borbu za nezavisnost povezuju delom za borbu akademika iz šezdesetih, koji su tvrdili da je hrvatski zasebni jezik. Ako on to jeste, onda su Hrvati zaseban narod, samim tim nisu Jugosloveni, tvrdili su oni“; piše Ekonomist.

Ipak, kako se zaključuje, „obične ljude ta tema ne dotiče mnogo“.

„Kada ih pitate koji jezik govore, često kažu jednostavno “naški““, piše u tekstu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.