Ekstremni lobista potpaljuje Ameriku na opasan plan protiv Dodika i Srpske

Nastup marginalnog političara iz BiH Reufa Bajrovića u američkom Kongresu samo je uvod u dalje američke igre koje bi trebalo da onemoguće Milorada Dodika da se kandiduje za člana Predsedništva BiH. Iako nema nikakvog uticaja na unutrašnju politiku, Bajrović je aktivan na međunarodnom planu kao lobista protiv Republike Srpske.

Otkako postoji moderna BiH, prvo kao federalna jedinica SFRJ, a kasnije, od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i kao nezavisna država, ravnopravnost i konstitutivnost naroda uzimane su kao princip koji niko ne dovodi u pitanje. To je prvi učinio Reuf Bajrović, predsednik Građanskog saveza BiH, čak i pre Bakira Izetbegovića.

Reuf Bajrović prisustvovao je pre nekoliko dana raspravi u Komitetu za spoljne poslove Kongresa SAD pod nazivom „Nasleđe Dejtona i budućnost BiH“, gde je izneo svoje ekstremne stavove prema Republici Srpskoj i zahtevima političkih predstavnika hrvatskog naroda za promenu izbornog zakona.

Prema Bajrovićevim rečima, glavni krivci za stanje u BiH su predsednik RS Milorad Dodik i hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović, nazivajući ih „osovinom zla“ i „glasom iz srednjeg veka“.

Založio se takođe za proširenje sankcija Dodiku, i ne samo njemu, već, kako je rekao, i pojedincima iz Dodikove partije SNSD i svima onima koji podržavaju predsednika RS, a takođe je sankcijama zapretio i Čoviću i funkcionerima HDZ-a.

Bajrović je Republiku Srpsku pred kongresmenima nazivao genocidnom tvorevinom, čime se i pohvalio putem Tvitera.

Reuf Bajrović nije mogao pred kongresmenima da se pojavi u zvaničnom svojstvu, već privatno ili kao predstavnik svoje partije, objašnjava profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja.

„Verovatno je to rezultat lobiranja, pošto se zna da lobiji imaju najviše uticaja na kongresmene, odnosno na pojedine kongresne institucije. Tako da je to u suštini vrlo niskog nivoa, iako je činjenica da je na takav način oblikovao određenu dozu javnog mnjenja u SAD, koje se opet, nažalost, nakalemi na već ranije predrasude, koje su, kada se generalno govori o Srbima kao naciji, veoma loše, a posebno o Srbima u RS“, kaže Šolaja.

Reuf Bajrović je poznati bošnjački lobista, kaže analitičar Anđelko Kozomara, i nije mu prvi put da istupa sa radikalnim stavovima o promenama Dejtonskog sporazuma i ukidanju RS.

„Međutim, za mene je iznenađenje to što mu je američki Kongres dozvolio da uđe i to priča bez argumenata, da iznosi stavove samo jedne strane“, kaže Kozomara.

Kada govori o političkim implikacijama rasprave, profesor Šolaja napominje da sve može da prođe bez posebnih posledica ukoliko Komitet za spoljne poslove ne izazove na reakciju sâm Kongres. Ni kongresne rezolucije nisu obavezujuće, jer predsednik SAD, koji vodi spoljnu politiku, nije u obavezi da ih primeni. Međutim, činjenica je da se ovakvim raspravama stvara negativan naboj, koji bi omogućio da se iz više sličnih događaja stvori kritična masa pogodna za praktične akcije.

„Nije takav način ponašanja od juče. Činjenica je da, recimo, predsednik RS ima sankcije zavedene od strane Stejt departmenta. Sankcije se odnose na ulazak u SAD i blokiranje računa, što ne mora nešto mnogo da znači u praksi, ali ipak odražava politički stav i političko stanje. Ovo samo čini situaciju nešto težom i verovatno da se u okvirima unutrašnjeg mnjenja, koje se formira u Kongresu, sve više formira jedan antisrpski stav“, smatra Šolaja.

BiH se nalazi u izbornoj godini, objašnjava Kozomara, i trebalo bi očekivati iznenađenja iz Amerike, kojima bi se onemogućila izvesna pobeda Milorada Dodika i njegovog SNSD-a na izborima, koji bi trebalo da budu održani u oktobru.

„Šta će smisliti, koje poteze… Znate da se spominje da će onemogućiti Dodika da se kandiduje za člana Predsedništva BiH, a poznato je da velike sile, pogotovo Amerika, mogu da nameste izborne rezultate u jednoj ovako maloj zemlji. Na primer, u velikim državama izborni rezultati poznati su posle 24 sata, a rezultati prošlih izbora u BiH bili su poznati posle 28 dana. Istup Reufa Bajrovića u Kongresu je samo uvod u radikalnije poteze koji se očekuju od SAD“, govori Kozomara.

Od opcija koje su Americi u rukavu jesu onemogućavanje Dodika da se kandiduje, radikalizacija odnosa u BiH, a sve češće se spominje i mogućnost, kaže Kozomara, da izbori uopšte ne budu održani, zato što bošnjačka strana nije spremna da prihvati zahteve Hrvata za izmene izbornog zakona, a Hrvati bi u tom slučaju bojkotovali oktobarske izbore.

„To znači da stanje ostaje ovakvo kakvo jeste, odnosno da će na nivou BiH vladati „Savez za promjene“, koji, to smo nažalost videli više puta u ove tri i po godine, nije bio naklonjen Republici Srpskoj“, kaže Kozomara.

U političkom smislu, Reuf Bajrović nema gotovo nikakav uticaj u BiH, čak ni među Bošnjacima, kaže Šolaja:

„Verujem da ga izvan nekog užeg kruga političara malo ko uopšte poznaje i malo ko zna kakvo je njegovo delovanje, ali očigledno je da je napravio link prema bošnjačkom lobiju SAD. Naime, tamo deluje nekoliko bošnjačkih organizacija, jedna od njih je i Veće kongresa bošnjačkih intelektualaca i slične, koje preduzimaju aktivne mere prema američkim političarima, pre svega prema Kongresu, gde se najviše lobističkih aktivnosti i odvija“, kaže Šolaja.

Delovanje, kako kaže Šolaja, iza leđa, nije dobro za situaciju u BiH, jer takvo delovanje govori o unutrašnjim problemima kojih je BiH puna.

Nije Bajrović taj koji ima uticaja na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni, već oni koji su mu omogućili da zastupa „interese BiH“ u američkom Kongresu, navodi Kozomara.

„To je, pre svega, dinastija Izetbegović, zatim SDA i, rekao bih, sve bošnjačke partije, bez obzira što se oko nekih unutrašnjih pitanja ne slažu. Kada je u pitanju saradnja sa SAD i onim grupama u Kongresu koje su protiv Srba, onda su oni tu jedinstveni i jednoglasni. Dakle, tu je njegova snaga, a njegov lični uticaj i ugled nisu tako bitni“, kaže Kozomara.

Iako politički marginalac u BiH, Bajrović ima uticaja u inostranstvu. Od 9. januara on vodi kampanju protiv RS, optužuje je u stranim medijima za organizovanje paravojnih formacija, a listovi poput Gardijana i Indipendenta uzimaju ga za relevantnog sagovornika.

Verovatno u poduhvatu ima pomoć i od supruge Ivane, programske direktorke Nacionalne zadužbine za demokratiju, uticajne američke nevladine organizacije.

Međutim, kada dođe oktobar i kada na izborima građani BiH budu birali svoje političke predstavnike, malo ko će zaokružiti Bajrovićevo ime. Njegovi radikalni stavovi o ukidanju RS, zahtevi za „građanskom BiH“, u kojoj će odlučivati većina građana, znače da bi bošnjačka većina majorizovala druga dva konstitutivna naroda. Da do toga ne bi došlo, konstituisan je dejtonski sistem.

Opasnosti od majorizacije bili su svesni i delegati ZAVNOBiH još 1943. godine, kada su princip ravnopravnosti naroda postavili kao svoje vrhovno načelo. Jedino otvoreno pitanje jeste na koji način „demokratski taliban“ Bajrović, kako ga naziva poznati publicista iz BiH Ivan Lovrenović, misli da stvori građansku BiH uz nipodaštavanje i negiranje konstitutivnosti Srbima i Hrvatima.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.