Finansijska podrška Bosni ako se ubrzaju reforme
Amerika i Evropska unija treba da ojačaju zajedničko političko i diplomatsko delovanje radi ubrzavanja reformi koje Bosnu i Hercegovinu vode ka EU i NATO, a brže ekonomske, socijalne i ustavno-strukturne promene u BiH moraju biti i uslov da ta zemlja dobija medjunarodnu finansijsku pomoć.
To je danas u Briselu u raspravi o 20-ogodišnjici Dejtonsko-pariskih sporazuma u Evropskom parlamentu izjavio visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Brajan Hojt Ji, koji je zadužen za Balkan.
On je naglasio da SAD i države EU moraju osetno ojačati zajednički upliv na razvoj u BiH i rekao da se snažno i odlučno angažovanje medjunarodne zajednice pokazalo delotvornim i za rešavanje političke krize u Makedoniji i sklapanje sporazuma Beograd – Priština.
„Nužno je da se osvedočimo da imamo istinski partnerski odnos s vodjstvom u BiH, da utvrdimo zajednički naše ciljeve i učinimo aktere odgovornim tako da ako ne bude dostignuća, onda slede i posledice“, rekao je Hojt Ji na okruglom stolu na kojem su učestvovali i politički prvaci iz BiH i visoki zvaničnici EU Federika Mogerini i Johanes Han.
„Mi moramo usloviti pomoć koju medjunarodne finansijske institucije daju, tako da se dobro razume da je to put u dva pravca tog partnerskog odnosa, a ne samo u jednom pravcu“, predočio je on.
Prema njegovim rečima, postoje jake snage koje se zalažu i rade na životno važnoj perspektivi ulaska BiH u EU, ali kako je ocenio „ima i snaga dezintegracije koje rade protiv tih napora, a one su, nažalost, jače od integracionih snaga“.
To su, dodao je Hojt, „iste snage koje rade protiv mnogih u Evropi i šire – nasilni ekstremizam, terorizam, migraciona kriza, korupcija, organizovani kriminal i odlivanje mozgova“.
Visoki američki zvaničnik je primetio da pored spoljnih činilaca dezintegracije u BiH ima i „domaćih činilaca dezintegracije, a to su političke stranke i političari koji ne delaju u prilog ulaska u EU i NATO ili druge medjunarodne organizacije, već pre za svoje privatne programe“.
Hojt Ji je podvukao da se zato moraju i ljudi i vodji BiH i medjunarodna zajednica usredsrediti na jačanje snaga integracije, naglasivši da „vreme ističe“, jer, kako je dodao, ponovo će u 2016. biti u BiH održani lokalni, a 2018. parlamentarni izbori.
On je podsetio da je u BiH i pre bilo planova za reforme, ali nisu sprovodjeni, tako da se pre izborne kampanje u 2018. moraju ubrzati reforme da bi zemlja postala stabilnija i funkcionalnija i „u stanju da mnogo delotvornije radi s EU i medjunarodnim finansijskim institucijama“.
Kako je dodao, reforme ne moraju obavezno biti ustavne, ali ih se ne treba ustručavati, niti vodji BiH treba da oklevaju u pogledu institucionalnih, strukturnih, pa i ustavnih reformi.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.