Glasnović na kongresu ekstremno desne NPD

BON – Poslanik u hrvatskom parlamentu Željko Glasnović bio je glavni gost na kogresu nemačke ekstreno desne Nacionaldemokratske partije (NPD), ge je priznao da je tokom posledneg rata pod svojom komandom imao i članove te stranke, koja okuplja neonaciste.

Na više puta postavljeno pitanje da li je i sam neonacista, Glasnović nije dao odgovor.

„Vi ste, ja bih rekao, mladi gospodin, a da niste baš prosvetljeni, pitate neka provokativna pitanja, a to kod mene ne pali“, odgovorio je Glasnović novinaru Dojče velea.

Za sebe je rekao da je hrvatski patriota, tri puta je, kaže, bio ranjavan i biro se za hrvatsku državu, a ne za nekakvu „komunističku satrapiju koja će postati satrapija Evropske unije ili Evroslavije.“

Glasnović je na kongresu nemačke ekstremne desnice najavljen kao glavni gost koji je i saborski poslanik i član kluba Neovisnih za Hrvatsku.

Glasnović je u svom govoru (na engleskom jeziku) naglasio da je „patriota“ koji s NPD deli brigu za Evropom, i da bi „bio smeće da nije došao da se zahvali svojim starim saborcima“.

DW podseća da je Glasnović iskustvo sticao u kanadskoj vojsci i Legiji stranaca, tokom rata je komandovao brigadom u okviru HOS na teritoriji tzv. Herceg-Bosne.

U razgovoru za DW je potvrdio da je među dobrovoljcima imao i članove NPD iz Nemačke. Prema podacima nemačke vlade, na hrvatskoj strani se u ratu borilo stotinak nemačkih državljana – „plaćenika sa desnoekstremnom pozadinom“.

„Ja sam prvenstveno vojnik. I u mojoj brigadi, imao sam ljude iz NPD-a koji su se borili protiv Islamske države – sadašnje Islamske države – i protiv velikosrpskog imperijalizma. Neki su poginuli, neki su ranjeni. Moja je moralna obaveza da dođem ovde“, rekao je Glasnović.

Glasnović je, navodi se, nastupio na „evropskom stranačkom kongresu“ NPD u gradiću Bidingenu kod Frankfurta na Majni, jednom od bastiona te stranke.

Na kongresu su izabrani kandidati za evropske izbore u proleće 2019.

NPD je time praktično otvorio predizbornu kampanju – čiji je cilj odbrana jedinog mandata koji ta stranka ima u parlamentu EU.

A mandat drži Udo Foigt, bivši čelnik ekstremnih desničara, koji je za DW rekao da „jako ceni politički rad gospodina Glasnovića“, te da se nada da će ubuduće u Evropskom parlamentu „s hrvatskim koleginicama i kolegama nastaviti da brani hrišćansku Evropu“.

Glasnović je rekao i da su mu daleko bliži ljudi iz NPD nego, kako je rekao, „komunisti“ iz Hrvatske „koji su pod maskom kosmopolitizma i demokratije“.

NPD je na kongresu inače predstavio i svoj novi projekt takozvanih „zaštitnih zona“ – građanima Nemačke poručuju da se sami organizuju i zaštite „jer su bezbednosne vlasti kapitulirale pred kriminalnim migrantima“, čime sugerišu da je Nemačka postala nesigurna zemlja.

Zvanične nemačke statistike pak kažu da je prošle godine registrovana najmanja stopa kriminala od 1992. Iz NPD poručuju da je to samo „trik“ saveznog ministra policije „jer u statistici nisu navedeni stranci koji imaju nemački pasoš“. A njih NPD ne smatra pravim Nemcima.

Paralelno s održavanjem kongresa, ispred dvorane u kojoj su većali nemački i evropski radikali, nekoliko stotina građana Bidingena, antifašističkih aktivista te simpatizera stranaka leve orijentacije protestovali su uzvikujući parole poput „nikad više rat, nikad više fašizam“.

Nacionaldemokratska partija Nemačke utemeljena je 1964. od bivših nacista i nacionalno-konzervativnih političara. Nikada nije uspela da pređe izborni prag od pet odsto za ulazak u Bundestag. Najviše uspeha su NPD-ovci imali na istoku Nemačke, gde su u više navrata osvajali mandate u pokrajinskim parlamentima.

Politikolozi se u Nemačkoj slažu oko toga da je ideologija NPD inspirisana nacionalsocijalizmom, brojni su članovi bili predu sudom ili su osuđeni zbog ksenofobije ili rasizma.

Ustavni sud u dva je navrata pokrenuo postupak zabrane NPD. Pre petnaestak godina postupak je okončan fijaskom nakon što je otkriveno da su u redovima te stranke – pa i u samom njenom vrhu – bili aktivni informanti nemačkog bezbednosnog aparata.

Prošle godine je Ustavni sud utvrdio da je NPD ekstremistička stranka koja ciljano radi na rušenju ustavno-pravnog poretka, međutim nije je zabranio – s obrazloženjem da NPĐednostavno nema političku težinu i uticaj da svoje fantazije i realizuje u praksi. Do sada su u posleratnoj Nemačkoj samo dva puta zabranjene neke stranke – oba puta pedesetih godina prošlog veka.

Danas je, tvrde ustavne sudije, nemačka demokratija stabilna i može podneti i jednu takvu ekstremističku stranku kao što su Nacionaldemokrate.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.