najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Hrvatsko vrelo predizborno leto

Hrvatska, najmlađa članica Evropske unije, je nakon pada vlade ušla u vrelo predizborno leto, a u centru pažnje su ovih dana kandidature za predsednika najuticajnije vladajuće HDZ nakon što je Tomislav Karamarko podneo ostavku.

Kandidaturu je za sada zvanično najavio samo evroparlamentarac Andrej Plenković, očekuje se kandidatura šefa diplomatije u tehničkoj vladi Mira Kovača, a špekuliše se da bi njima konce mogla da pomrsi kandidatura mnogo osporavanog  ministra kulture u odlazećoj vladi Zlatka Hasanbegovića.

Neizvesnost oko toga ko će izaći na megdan Plenkoviću prestaće u sredu, kada ističe rok za prikupljanje pet hiljada potpisa za predsedničku kandidaturu u HDZ-u, do kada će se i definitivno znati hoće li se u trka za Karamarkovog naslednika uključiti Hasanbegović i Miro Kovač, ili će HDZ-ov evroparlamentarac biti jedini kandidat na unutarstranačkim izborima najavljenima za 17. jula.

Iako izvori iz HDZ-a kažu da s umale šanse da na tim izborima pobedi Kovač, te da su Plenković i on kulturni ljudi koji neće zatrovati kampanju i podeliti stranku uoči parlamentarnih izbora, ipak s druge strane ima i onih koji ne isključuju ni taj scenario.

Prema toj interpretaciji, naime, bilo kakva konkurencija u trci za šefa stranke neizbežno rađa razdor, a to bi samo dva meseca pre suočavanja s SDP-om Zorana MIlanoviha ionako uzdrmani HDZ teško podneo.

Da se kandidovao  na početku izbornog procesa u HDZ-u, Zlatko Hasanbegović bio bi ozbiljan protivkandidat Plenkoviću, pišu mediji i ukazuju da je tehnički ministar kulture veoma popularan u radikalnom desnom krilu stranke i ima potencijal da parira “umerenom” Plenkoviću.

Otežavajuća mu je okolnost to što pripada Karamarkovoj struji kao i to što ga ne podržava zamenik predsednika stranke Milijan Brkić, preneo je portal Index.hr.

Stoga, kako se navodi, u HDZ-u procenjuju da on odugovlači s objavom svoje odluke ne bi li sebi podigao cenu uoči novog preslagivanja moći u stranci, a da sam nema ambicija u ovome trenutku ući u predsedničku trku.

Neizvesno je i da li će odlazeći premijer Tihomir Orešković ostati u politici, odnosno da li će odlučiti da na izborima nastupi zajedno sa Mostom nezavisnih lista na čijem čelu je potpredsednik vlade Božo Petrov.

U međuvremenu Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIW) je sačinio analizu u kojoj stoji da je članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji donelo brojne koristi, ali da samo po sebi nije rešilo nagomilane ekonomske probleme, već je za tako nešto potreban veći i zdušniji angažman nacionalnih vlasti.

U delu koji se bavi Hrvatskom stručnjaci WIIW-a, između ostalog, ocenjuju da rvatsku političku scenu karakteriše ira “paralizujuća podela” na dva politička bloka – jedan predvođen HDZ-om, a drugi SDP-om.

Među njima, zaključuju, u ekonomskoj politici nema većih razlika, a glavna kost razdora između, uslovno rečeno, “crvenih” i “crnih” u hrvatskoj politici i dalje je odnos prema Drugom svetskom ratu i postratnom periodu.

Dok se dve vodeće hrvatske stranke svađaju oko tih pitanja, ekonomija zemlje, iza koje je šest godina recesije, nastavlja da tapka u mestu, a poslednjih godinu i po, vrlo sporo kreće napred.

Proizlazi, naime, da je Hrvatska i daljepri samom dnu lestvice EU po razvijenosti i standardu, preneli su hrvatski mediji.

Hrvatski ekonomisti, dodaje se, slažu se s ocenom WIIW-a da je polarizovana   politika opterećenje rformskom procesu, no ne prihvataju sve mere koje nude stručnjaci WIIW-a.

“Oni na Hrvatsku kao da gledaju ‘helikopterski’. Šta ako dođe do stvaranja velike koalicije?!”, pita neimenovani sagovornik Jutarnjeg lista koji predviđa da će u fokusu ove predizborne kampanje ideološke podele biti manje izražene.

Da je politička scena Hrvatske slaže se bivši predsednik Ivo Josipović koji za to krivi HDZ i kaže da je ta stranka prvi put progovorila o tim temama – od Kevinih jama, lustracije, Drugog svetskog rata, revizije istorije.

“Međutim te se teme neće izgubiti, jer rasprave o prošlosti nisu samo rasprave o prošlosti. U raspravama o fašizmu i antifašizmu lome se neke bitne civilizacijske teme”, kazao je Josipović za regionalnu TV N1.

On ističe da se društvo mora suočiti s činjenicom da je bilo pogrešno služiti Hitleru i Mušoliniju, pogotovo zato što to u današnje vreme povlači i odnos prema manjinama i druge demokratskim vrednostima.

Priznaje da je bilo događaja i na pobedničkoj strani, ali društvo mora da apstrahuje ono što se događalo da bi zaključilo da je antifašizam jedna od najvećih vrednosti, kao što je, kako kaže, vredan i Domovinski rat.

Josipović smatra da u fokus kampanje treba vratiti privredne promene i mere za  otvaranje radnih mjsta, ali naglašava i da je rasprava o radnim mestima nemoguća bez rasprave o strukturnim reformama, regionalizaciji, pravosuđu i državnoj upravi, u kojoj je prevladao klijentelizam.

Mediji, po Josipoviću, podilaze trivijalizaciji političke scene, više pažnje posvećuju ko je kako sedeo i kakav je šešir imao, a premalo političara se izjašnjava  kako vide Hrvatsku i što će učiniti da se izađe iz krize.

(Tanjug)

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike