Izbori – „prozapadni“ put ili Rusija?

U Crnoj Gori se danas održavaju redovni parlamentarni izbori, četvrti od sticanja nezavisnosti, na kojima će se građani, kako se ocenjuje, suštinski opredeljivati za dva pravca – ka EU i NATO, ili za Rusiju koja bi ponovo potala glavni partner te zemlje.

Na izborima se bira 81 poslanik, a pravo glasa ima 530.840 birača upisanih u birački spisak.

Na izborima učestvuje 17 lista, a izborni prag je tri odsto.

Izbore prati 2.607 posmatrača, od toga oko 500 stranih, a prvi nezvanični rezultati biće objavljeni u 21 sat.

Uoči izbora, lider Demokratske partije socijalista, koja ima najviše izgleda za pobedu, Milo Đukanović, optužio je Rusiju da zaspisanjem dela opozicije novcem u predizbornoj kampanji pokušava da poremeti napredovanje te zemlje ka članstvu u NATO .

Za Moskvu su, kako kaže u intervjuu za Rojters, predstojeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori poslednja šansu da zaustavi težnje balkanskog regiona ka integraciji u EU i NATO.

Opozicija s druge strane, navodi Rojters, optužuje Đukanovića da se „služi taktikom zastrašivanja, da sprovodi nepotizam i da Crnu Goru tretira kao lično vlasništvo“.

Britanska agencija navodi da se Đukanović, posle 25 godina rukovođenja Crnom Gorom, suočava sa najvećim izbornim izazovom koji mu postavljaju opozicione stranke.

Prema toj agencij on se suočava sa dva glavna opoziciona saveza, koji predstavljaju mešavinu prosrpskih i prozapadnih partija.

AP ističe da se glasači nalaze pred izborom – ili da zemlja nastavi „prozapadnim“ putem ka NATO ili da se vrati tradicionalnom savezniku Rusiji.

Američka agencija navodi da su pred Crnom Gorom najznačniji izbori od izglasavanja odluke o nezavisnosti od Srbije pre deset godina.

Ishod bi eventualno mogao da ugrozi proces proširenja EU i NATO u Jugoistočnoj Evropi i pokaže da je Moskva odlučna da povrati uticaj u regionu od stratškog značaja, ocenjuje ta agencija.

U analizi slovenačkog Ifimisa navodi se da će birači imati priliku da biraju između relativne stabilnosti ili neizvesnosti, koja može dovesti do destabilizacije Crne Gore i regiona.

Smatra se, naime, da je važno da na izborima Crna Gora samostalno izabere svoj put u budućnost bez uticaja spoljnih faktora, pogotovo ne onih koji destabiliziraju ili mogu destabilizovati tu državu.

U analizi se ocenjuje da se radi o dosada najprljavijoj i najnegativnijoj kampanji, koja se u osnovi svela na „referendum o liku i delu“ Mila Đukanovića, aktualnog predsednika Vlade Crne Gore i predsednika DPS.

Odnos snaga je, prema tom istraživanju, između proevropskog vladajućeg bloka i opozicije dosta tesan, pa bi zbog toga aktualnim političkim odnosima garant političke i ekonomske stabilnosti mogla biti stranka SD, koja je nastala posle rascepa u Socijaldemokratskoj partiji (SDP) Ranka Krivokapića i koja je posle 18 godina koaliranja sa Đukanovićem i DPS nedavno im potpuno okrenula leđa i počela da deluje kao najveći kritičar vlasti.

Istraživanja pokazuju, da nedoslednost SDP-a može predstavljati kraj političke karijere Krivokapića, jer dosadašnje ankete pokazuju, da SDP gubi podršku među biračima i da verovatno neće preći izborni prag.

Konstatuje se i snažno prisustvo Rusije u Crnoj Gori, a kako se tvrdi pojedine političke opcije u Crnoj Gori već su u funkciji politike RF, što mnogi od njih i ne skrivaju.

Profesor Fakulteta politički nauka Ivan Vuković smatra da će DPS osvojiti najviše glasova na izborima, a da je moguće da Pozitivna Crna Gora, Socijaldemokratska partija (SDP) ili Socijaldemokrate (SD) budu „jezičak na vagi“ prilikom formiranja buduće vlade.

U zavisnosti od toga koliko ubedljiva bude njena pobeda, DPS bi mogla doći u situaciju da sama, odnosno u koaliciji s programski bliskim strankama, formira narednu vladu, ili, pak, da ostane u manjini u odnosu na one partije koje obećavaju njeno „razvlašćivanje“. U tom smislu, dosta toga bi moglo zavisiti i od izbornog rezultata SD-a i Pozitivne Crne Gore i, moguće, pojedinih manjinskih stranaka“, objasnio je Vuković.

U mđuvremenu, lider DPS je nedavno u intervjuu za „Politiku“ ocenio da odnosi Srbije i Crne Gore, ne računajuci vreme velike Jugoslavije, nisu bili nikad bolji.

„Može izgledati pretenciozno, ali je sasvim tačno da smo premijer Vučić i ja ozbiljno tome posvećeni i da naša saradnja obeshrabruje radikalizam i mnogo doprinosi stabilnosti regiona“, rekao je on.

Na podsećanje lista da je njegova nedavna izjava da Crna Gora nije želela da povredi Srbiju priznanjem nezavisnosti Kosova izazvala brojne komentare, Đukanović je naveo da je on to rekao „da bi se čulo i da bi bilo primećeno“ i „da je to kazao kao prijatelj Srbije“.

„A prijatelji saopštavaju nekad i ono što možda nije prijatno da se čuje. Ali je istinito. Ja želim da učinim sve što mogu da naš region bude stabilan. A on neće biti stabilan ako ne ozdrave odnosi Beograda i Prištine. Zato sam tako otvoreno to i rekao“, pojasnio je crnogorski premijer.

S druge strane lider opozocionog DF Andrija Mandić veruje da će Đukanović posle više od dve decenije izgubiti vlast, a da će na jednoj od prvoj sednca buduće vlade, u kojoj kako veruje neće biti DPS, biti doneta odluka kojom se povlači priznanje Kosova, a da će Rusija ponovo postati najvažniji partner Crne Gore u mnogim oblastima.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.