Izetbegović: Sastanak o izgradnji autoputa Sarajevo-Beograd moguć već sledeće sedmice

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je večeras da bi prvi sastanak o realizaciji projekta izgradnje prstena autoputa Sarajevo-Beograd mogao biti održan već sledeće sedmice, a da bi do kraja godine mogla početi izgradnja tog autoputa.

“Izgradnja prstena autoputa na juče dogovorenoj trasi, koja bi spajala Sarajevo i Beograd, predstavlja megaprojekat i to bi mogla biti jedna od najboljih stvari koja se desila Bosni i Hercegovini, samo ako budemo dovoljno pametni da je iskoristimo”, kazao je Izetbegović za Javni servis BiH (BHRT).

Prema njegovim rečima, trasa od Sarajeva preko Zenice, Tuzle, Brčkog, Bijeljine, Beograda, Požege, Višegrada, pa natrag do Sarajeva, čini projekat dužine 350 kilometara, od čega 270 kilometara u BiH.

Ako ovaj projekat bude realizovan, dodao je Izetbegović, imaće ogroman poticaj zapošljavanju ljudi i saradnji.

“To je sjajan projekat, koji bi bio izveden bez kredita, bez ikakvog učešća BiH, praktično, za nas besplatno”, rekao je on.

Izetbegović je naveo da se iz Srbije i Republike Srpske insistiralo na tome da trasa autoputa bude izgradjena u pravcu preko Požege i Višegrada, ali da to Sarajevu nije odgovaralo, jer to područje nije bilo dovoljno frekventno.

Tada se, kazao je bošnjački član Predsedništva BiH, “prijatelj iz Turske” ponudio da pomogne izgradnju prstena koji bi obuhvatio obe predložene trase.

Komentarišući zamerke hrvatskog i srpskog člana Predsedništva BiH, Dragana Čovića i Mladena Ivanića, zbog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i turskim predsednikom Redžepom Tejipom Erdoganom, Izetbegović je kazao da je poznato da u BiH ne postoje usaglašeni stavovi.

“U Istanbul nisam otišao s pretenzijom da se nešto reši, ali da se stvori odredjeni model i odredi ruta, da. Išao sam da uradim nešto dobro za BiH. Čović je išao u Zagreb, bio je i u Beogradu, pogledajte gde je sve Ivanić bio, ali ja uvek polazim od toga da oni idu da urade nešto dobro za BiH”, rekao je on.

Upitan o predstojećoj poseti članova Predsedništva BiH Briselu, gde će sa predsednikom Evropske narodne partije Džozefom Daulom razgovarati o izmenama Izbornog zakona BiH, Izetbegović je kazao kako ne očekuje brzo rešenje, s obzirom na to da se radi o “osetljivom balansu gradjanskog i etničkog”.

Osvrćući se spekulacije da medjunarodna zajednica priprema neki svoj predlog Izbornog zakona, on je pozvao sve one koji mogu da zadovolje tri neophodna uslova – da ispoštuju odluku Ustavnog suda BiH, Ustav Federacije BiH i upozorenje Saveta za spoljne poslove EU da moramo provesti presudu “Sejdić-Finci”, da ponude svoje rešenje.

Komentarišući upozorenja iz Izborne komisije BiH da bi nedonošenje Izbornog zakona moglo ugroziti održavanje opštih izbora, rekao kako ne veruje da će se to desiti, ali misli da će CIK posle izbora morati da uradi svoj deo posla.

Rok za usvajanje izmena Izbornog zakona BiH je početak maja, kada će Centralna izborna komisija (CIK) službeno raspisati opšte izbore.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio je BiH da promeni Ustav BiH i Izborni zakon kako bi se primenila odluka tog suda u slučaju “Sejdić-Finci”, prema kojoj i pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da se kandiduju za člana Predsedništva BiH, te da budu izabrani u Dom naroda parlamenta BiH.

Hrvatska strana u BiH traži promenu Izbornog zakona koja bi onemogućila da hrvatski član Predsedništva BiH bude izabran većinskim bošnjačkim glasovima, kao što je to svojevremeno bilo u slučaju izbora Željka Komšića.

Osim toga, Ustavni sud BiH je, na osnovu apelacije koju je podneo predsednik Glavnog odbora Hrvatskog narodnog sabora u BiH Božo Ljubić, doneo odluku prema kojoj svaki kanton u Federaciji BiH (ima ih deset) ne mora imati svog predstavnika u Domu naroda Federacije BiH.

Tome se protivi bošnjačka strana, tvrdeći da u tom slučaju Bošnjaci neće u tri kantona sa hrvatskom većinom imati svoje predstavnike u Domu naroda Federacije BiH.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.