Manjine premalo zastupljene u hrvatskim medijima
ZAGREB – Nacionalne manjine u Hrvatskoj premalo su zastupljene u medijima, pogotovo na hrvatskom javnom servisu HRT-u, a i slika koja se o njima stvara sve je negativnija, pogotovo za neke od manjina poput Roma, složili su se predstavnici manjina i manjinskih institucija na jubilarnom 10. seminaru ‘Mediji i nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj’, održanom danas u Opatiji.
Alen Tahiri, direktor Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Hrvatske, je otvarajući skup naglasio da je, što se manjina tiče, uloga medija, uključujući i manjinske, od posebnog značaja za doprinos unapređenju ljudskih prava i razvijanje kulture dijaloga te borbe protiv stereotipa.
„Vlada ulaže kontinuirane napore i posebnu pažnju prema nacionalnim manjinama, naročito u kontekstu njihovog predstavljanja u medijima koji su jedan od glavnih faktora kreiranja mišljenja“, rekao je Tahiri.
Predsednik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer odao je priznanje HRT-u, pre svega zbog pravovremenih i realnih izveštaja o nedovoljnoj zastupljenosti manjina. U prošlogodišnjem izveštaju navodi se da je manjinama posvećeno 0,69 posto ukupne minutaže, dok se u ovogodišnjem izveštaju ističe da je na sva četiri kanala ona povećana na 1,06 posto, što je veoma mali postotak s obzirom na to da u toj zemlji živi 7,5 posto stanovnika koji se izjašnjavaju kao pripadnici manjina.
„Istovremeno kadrovski segment u programima namenjenim nacionalnim manjinama slabi, pa se tako polovina ‘Prizme’ kao kvalitetne emisije svodi na razgovor s nekim gostom u studiju jer nema novinara, a nemaju na raspolaganju ni kamere“, rekao je Tolnauer, preneo je hrvatski portal Novosti.
Podsetio je na skandale i incidente vezane uz reviziju istorije, pre svega oko Drugog svetskog rata i Jasenovca, u kojima su u udarnim terminima predstavljale knjige Igora Vukića i Romana Leljaka, ističući da pojedini urednici ili ne znaju ili vrlo zlonamerno prikazuju nacionalne manjine. U kontekstu političkih zbivanja manjinama se pridaje negativna konotacija, rekao je i ukazao da su neke manjinske teme i osobe zanimljive BBC-u ili N1 televiziji, ali ne i HRT-u.
„Svi kažu da manjinski predstavnici vole da se slikaju, ali u zadnjih pet godina na HRT-u je gostovalo samo petero ljudi iz redova nacionalnih manjina“, rekao je Tolnauer.
Afirmativna slika se smanjuje, što je u korelaciji s porastom desnih snaga. Ako se smanjuje pozitivan govor, ograničava se prostor za delovanje nadležnih manjinskih i državnih institucija, rekao je saborski zastupnik i predsednik saborskog Odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Milorad Pupovac. Kao primer je naveo kako je praćen antiromski protest u Međimurju, ali mesto u javnosti nije pronašlo saopćenje u kojem se taj protest osuđuje.
Naglasio je i potrebu sistematskog istraživanja stanja prisutnosti manjina u medijima, za što bi trebalo odvojiti sredstva. Nužnim je ocenio i jačanje redakcije za manjinske programe na HRT-u i stvaranje specijalizovanih programa za pojedine segmente manjinske problematike.
Među učesnicima je bila i Antonija Petričušić s Pravnog fakulteta i poznavalac ‘manjinske’ materije, koja se založila za modernizaciju zakonodavstva o manjinama, ne samo u Hrvatskoj, nego i u Evropi, jer pripadnici manjine ili govornici manjinskih i regionalnih jezika čine, kako je rekla, sedminu stanovništva našeg kontinenta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.