U trendu

Nema dogovora stranaka u Crnoj Gori o rešavanju krize

Sastanak dela predstavnika političkih partija završen je danas u Skupštini Crne Gore bez konkretnog dogovora o rešavanju političke i institucionalne krize nastale zbog sporne izmene Zakona o predsedniku i nepostojanja konsenzusa o izboru sudija Ustavnog suda.

Predsednica Skupštine Crne Gore, Danijela Đurović, kazala je da su danas „definisane teme koje treba da budu deo dijaloga u budućnosti“, navodeći da je najveće dostignuće to što su sve partije bile spremne da dođu i razgovaraju.

Đurović je kazala da je pitanje izbora sudija Ustavnog suda prioritet parlamenta i da to mora biti rešeno na sednici 22. novembra.

Ona je potvrdila da su predstavnici Demokratskog fronta (DF) sastanak jer nisu prisustvovali predsednici, nego potpredsednici DPS-a i SDP-a.

Podsetila je da na sastanku u julu nije bio problem što nisu svi bili predsednici partija.

Najavila je da će biti još sastanaka kakav je bio današnji.

Lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić, Milan Knežević i Nebojša Medojević poručili su da se više neće odazivati pozivima na dijalog lidera parlamentarnih partija i procenili da je cilj predsednika Crne Gore i lidera Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića da ne dođe do dijaloga i dogovora o rešavanju duboke političke krize.

Nedolazak predsednika Demokratske partije socijalista, Mila Đukanovića, na današnji sastanak poruka je da DPS ne želi kompromis, ocenio je Mandić na konferenciji za medije odgovarajući na pitanje da li bi, ako DPS pristane na kompromis oko Ustavnog suda, oni povukli Zakon o predsedniku.

Govorećo o spornim izmnama Zakona o predsedniku, premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović kazao je na odvojenoj konferenciji za medije da kaže da će prihvatiti ako Ustavni sud kaže da to nije po pravilima.

Sporne izmene Zakona o predsedniku Republike predložio je Demokratski front (DF), a podržale su Demokrate i Abazovićev Građanski Pokret URA, pošto je predsednik Milo Đukanović odbio da podrži njihovog kandidata za mandatara – poslanika i dugogodišnjeg diplomatu Miodraga Lekića.

Po Ustavu, isključiva nadležnost za predlaganje mandatara za sastav nove vlade pripada predsedniku Republike. Ali, izmenama zakona o njegovim nadležnostima, parlamentarna većina taj proces je prenela na Skupštinu da bi otvorila put Lekiću da sastavi novu vladu, pošto je Abazovićeva u avgustu izgubila podršku većine.

Ustavom nije predviđeno stanje u kojem je Crna Gora: da je Vladi, u ovom slučaju vladi Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik države odbija da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine.

Partije koje su ranije podržale Zakon, saopštile da je to rešenje predloženo i podržano kako bi se izašlo „iz trenutnog ćorsokaka“ i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.

EU, ambasade SAD i Velike Britanije, te zemlje Kvinte izrazile su zabrinutost zbog izmene Zakona i pozvale političke aktere na dijalog o izlasku iz „postojećeg ćorsokaka“.

Hiljade građana iz svih krajeva Crne Gore učestvovale su sinoć na protestu u Podgorici pod sloganom „Ima nas“, organizovanom zbog, kako se navodi, „ustavne, socijalne i ekonomske anarhije“ u zemlji.

Organizatori su izneli zahteve: povlačenje izmenjenog Zakona o predsedniku Republike, organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora i dogovor o izboru sudija Ustavnog suda.

Još dok je trajao protest, EU je izdala jedno u nizu saopštenja u kojem upozorava da je što pre potrebno izabrati sudije Ustavnog suda.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar