Nemačka štampa: Balkanski siročići nemaju čemu da se nadaju, moraće da ostanu van EU

Šefovi članica Evropske unije u Sofiji raspravljaju o prijemu šest balkanskih država, ali Unija nije raspoložena da se širi. Osim domaćina, još samo neko mašta o proširenju, piše nemački “Velt”.

Kako prenosi Blic, retko se događa da su politički cilj jednog skupa i utisak o političkom raspoloženju toliko udaljeni jedno od drugoga kao na Samitu o Balkanu koji se danas održava u Sofiji, ocenjuje list. Tema je dalje proširenje Unije, na čija vrata trenutno kuca šest balkanskih zemlja: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo. Većina starih članova, međutim, „ne želi da otvori vrata i dočeka ih raširenih ruku“.

Bugari će predsedavati Savetom EU do kraja juna, a napredak u procesu širenja u interesu je istočnobalkanske Bugarske, koja je članica od 2007, budući da su zapadne balkanske zemlje najbliže komšije i trgovinski partneri. Zbog toga je logično da podržava prijem Srbije i Crne Gore, kao i Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Kosova.

Osim domaćina, u međuvremenu još samo samo Komisija EU mašta o proširenju. Predsedavajući Žan-Klod Junker ima ambiciju da da lični istorijski doprinos, ali je inače broj entuzijasta veoma ograničen, piše “Velt”.

S jedne strane, zbog toga što su energiju članica trenutno pre svega apsorbuju pregovori o Bregzitu i neizvesnost kako će se izlazak Velike Britanije odraziti na Uniju. Kada gubite najveći deo “neto-uplatilaca”, ne čeznete baš da primite šest novih zemalja “primalaca”.

Osim toga, preovladava osećaj da trenutno postoje hitniji problemi, na prvom mestu, obezbeđenje granica i koncept za prevazilaženje izbegličke krize. Drugi usporavajući faktor je sumnja u uspešnost dosadašnjeg proširenja.

Iako je ekonomski napredak novih članica očigledan, otuđenost između zapadnih i istočnih Evropljana kada je reč o vrednostima, pravnoj državi i slobodi štampe, nameće pitanje koliko zapravo zajedništva ima u toj zajednici, što dodatno suzbija euforiju, ocenjuje „Velt“.

Sliku, pre svega, kvare, razmere korupcije u novim članicama. Prema mišljenju Boda Hombaha, bivšeg specijalnog koordinatora za Pakt stabilnosti Jugoistočne Evrope, razlog je u prestanku uslovljavanja nakon pristupanja tih zemalja EU. Pritisak iz procesu pristupanja – članstvo u zamenu za reforme – nakon prijema u EU više nije bio dovoljno osetan, a novopridošle članice su ponovo nastavile po starom.

– Na Balkanu mogu da se postignu odlični uspesi putem uslovljavanja, uprkos tome što im tamo ne manjka ideja za njegovo zaobilaženje – rekao je Hombah za “Velt”. Ako se želi uspeh, “uslovljavanje mora da se nastavi i posle pristupanja”, ocenjuje on.

Uprkos sumnjama, komesar za proširenje EU Johanes Han nedavno je kao cilj u pogledu datuma pristupanja Srbije i Crne Gore odredio 2025. godinu. Da bi to bilo moguće, veruje Han, pregovori moraju biti završeni do 2023. S obzirom na izazazove s kojima se kandidati suočavaju na planu pravne države i ekonomskih ciljeva, to nije mnogo vremena, piše „Velt“, a prenosi Blic.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.