Picula: Sva bilateralna pitanja rešavati dijalogom, bez mešan

BEČ – Budućnost procesa proširenja EU zavisiće od tri stvari – mora doći do povećanja „apetita“ članica Unije za proširenjem, zemlje Zapadnog Balkana moraju da stave po stranu sve sporove prošlosti, i treće, da su neophodni dobri odnosi u samom regionu, ocenio je danas izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula.

Picula je, na onlajn razgovoru sa novinarima, kazao da je dobra regionalna saradnja važan element pristupanja EU, te je ohrabrio Crnu Goru da reši sva otvorena pitanja sa susedima.

Picula je naglasio da je velika recesija 2008. godina pokazala koliko kasno evropska arhitektura reaguje na krize, te je podvukao da se svaka kriza odrazila na usporavanje procesa proširenja.

Prema njegovim rečima, pitanje proširenja više nije politička tema prioritetnog značaja, kao što je bilo na početku veka.

S tim u vezi se osvrnuo na pojavu non-pejpera, rekavši da oni treba da zatvore rupe koje su nastale zastojem u procesu proširenja.

Picula smatra da EU ne poštuje svoja obećanja, podsećajući da to nije samo slučaj kada je reč o početku pristupnog procesa Albanije i Severne Makedonije, već i Kosova od kojeg je traženo da potpiše Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, a zauzvrat nije dobila liberalizaciju viznog režima, što je bilo obećano.

Nepoštovanje obećanja, prema njegovim rečima, na Balkanu je izazvalo puno razočarenja.

„Ako ne poštujemo svoja obećanja data zemljama koja ispune svoje obaveze, kako da tražimo sprovođenje reformi“, upitao je on.

Kazao je, s tim u vezi, da obični narod na Balkanu više ne bira rukama na biralištima, već nogama napuštajući svoju zemlju.

Isto tako ukazao je da pojedine članice EU danas, zbog svog ophođenja prema vladavini prava, demokatiji i slobodi medija, ne bi bile primljene, te i dodao da kako pritiskati zemlje kandidate da ispune svoje obaveze na tim poljima ako postoje loši primeri u Uniji.

Ukazao je da je Crna Gora prošla kroz tranziciju, ali je izrazio, kako navodi i u izveštaju, zabrinutost zbog rasta tenzija u zemlji.

Picula ističe da je neophodan politički dijalog kako bi se tenzije smanjile i uspostavila normalna politička klima.

Ukazao je da su odnosi sa Srbijom obeleženi tenzijom.

„Sva bilateralna pitanja treba da budu rešena kroz dijalog izbjegavajući mešanja u domaća pitanja“, poručio je on.

Picula je rekao da očekuje od vlasti u Podgorici da će nastaviti sa jasnom evroatlantskom politikom.

Založio se za to da EU restrukturiše dugove koje Crna Gora ima prema Kini.

„EU treba da pomogne Crnoj Gori ako želi da tu zemlju zadrži na evropskom putu. Nema sumnje da EU treba da pomogne u okviru svojih zakonskih mogućnosti. Još uvek čekamo na implementaciju onog što je obećano prošle godine, a to je implementacija evropskog investicionog paketa“, kazao je Picula.

Rekao je isto da i svaka sumnja u korupciju, vezano za projekte u Crnoj Gori, treba da se istraži.

Kada je reč o pravosuđu naglasio je da očekuje dalji napredak Crne Gore u poglavljima 23 i 24.

„Crna Gora je prošla kroz prvu tranziciju vlasti u poslednjih 30 godina, to je urađeno na miran i dostojanstven način, i u skladu sa ustavom. Aktuelna vlada je tehnokratska i sastavljane je od različitih političkih partija. Kako god, Crna Gora je lider u evropskim integracijama, sa svim otvorenim poglavljima, ali samo sa tri zatvorena. Najveći izazov predstavlja napredak u poglavljima 23 i 24. Crna Gora je prihvatila novu metodologiju ali će napredak u poglavljima 23 i 24 diktirati dalji nastavak pregovora“, objasnio je on.

Izrazio je zabrinutost zbog polarizovane medijske scene i porasta dezinformacija, te pozvao vlasti u Podgorici da se bore protiv hibridnih pretnji i dezinformacija.

Upitan za mišljenje Venecijanske komisije o tužilačkim zakonima koje je predložila nova parlamentarna većina Picula je istakao da sudsko zakonodavstvo treba da bude oslobođeno političkog uticaja.

„Mislim da je Venecijanska komisija dala kritičke napomene, obezbeđujući prostor za kompromis. Usvajanje ovih revidiranih zakona, treba da bude veoma jasno, zadržavajući sudstvo na putu nezavisnosti, ali sa druge strane da bude sposobno da se nosi sa kriminalom i organizovanom korupcijom, ali da ne bude kontaminirano voljom političkih partija“, podvukao je on.

Izvestilac iz senke Tomas Vajc rekao je da je postojala strepnja, posle izbora u Crnoj Gori, da će na vlast doći nova grupa hardlajnera koja bi mogla ugroziti evropski put zemlje.

„Ali to se nije dogodilo, pa čak ni nema ni najmanje naznake, i zemlja je jasno ostala na evropskom putu“, kazao je on.

Vajc je pozvao EU da pomogne Crnoj Gori u vezi duga prema Kini, smatrajući da bi to moglo da se sredi preko Evropske investicione banke ili neke druge finansijske institucije Unije.

„Ima puno razloga da EU to učini. Ali istovremeno moramo razmotriti sve te projekte i iznova ih analizirati“, podvukao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.