Pozadine velike afere: „Skidaju li glave“ u Hrvatskoj zbog straha od Rusa

Da li će mejlovi potpredsednice Vlade Hrvatske, kao i u slučaju Hilari Klinton, koštati ne samo Martinu Dalić funkcije, nego i njenu stranku vlasti? Njena ostavka je izašla iz okvira „Agrokora“ koliko god to bio povod, pa su sve češća razmišljanja o tome hoće li ona biti dovoljna žrtva za opstanak Plenkovića na čelu Vlade.

Ostavka potpredsednice Vlade Hrvatske i ministarke privrede Martine Dalić zbog skandala sa mejlovima u vezi sa pripremama „Leks Agrokora“, umesto da primiri i inače tešku situaciju, sudeći po prvim reagovanjima, najavila je buru. I to nedelju dana uoči predstavljanja nacrta nagodbe poveriocima „Agrokora“, a nepuna dva meseca pred postizanje konačne nagodbe, koja bi trebalo da bude 10. jula.

Formalni vlasnik „Agrokora“ Ivica Todorić, u egzilu u Londonu, nije jedini koji danas komentariše da je i hrvatski premijer Andrej Plenković bio upoznat sa sadržajem mejlova i da je imao punu kontrolu nad otimanjem „Agrokora“, zbog čega ga i poziva da podnese ostavku.

Danas se već cela priča prelila na politički teren pa se mediji u Hrvatskoj pitaju da li su ostavke bivšeg vanrednog upravnika „Agrokora“ Anta Ramljaka i ministarke Dalić dovoljne za spas Plenkovićeve Vlade.

Opoziciona stranka Živi zid je odmah podnela krivične prijave protiv premijera Plenković, sada već bivše ministarke i potpredsednice Vlade Martine Dalić, bivšeg Vladinog poverenika u „Agrokoru“ Anta Ramljaka i ministra finansija Zdravka Marića. Ipak, Plenković je ključna osoba u ovom trenutku oko koje se sad sve vrti, smatra Živi zid.

Zato je već sada jasno da je ostavka Dalićeve otvorila više pitanja nego dala odgovora. Pitanje je hoće li obelodanjivanje prepiske o „Leks Agrokoru“ uticati na osporavanje nagodbe sa poveriocima čiji nacrt treba uskoro da im bude predstavljen. Upravo ta nagodba se smatra ključnom za opstanak prezaduženog koncerna, od čije sudbine zavise porodice oko 60.000 radnika, koje on upošljava u četiri države sa prostora bivše Jugoslavije. Samo u Srbiji u „Agrokorovim“ firmama radi oko 11.000 ljudi.

Plenković je na konferenciji za novinare potpuno ignorisao otkriće „Indeksa“ o prepisci o „Leks Agrokoru“ i da su u nekim mejlovima učestvovali i ljudi iz njegovog kabineta.

Politički analitičar Žarko Puhovski je za „Indeks“ ocenio da je Plenković sve morao znati i da je ostavka Martine Dalić bila način da spasava sebe.

Plenkovićeva rečenica: „Potpredsednica i ja smo se dogovorili da ona podnese ostavku“, za Puhovskog je indikativna i znači da je Plenković u teškoj situaciji. Njenim odlaskom je, smatra on, ojačana frakcija u HDZ-u, koja je protiv aktuelnog premijera.

Za finansijskog savetnika Andreja Grubišića sada je obelodanjeno da je „Leks Agrokora“ bio „gruba državna intervencija zarad ogromnog interesa određene grupe ljudi, a ne nužno nacionalnog interesa, koja ukazuje na sukob interesa neverovatnog nivoa“.

Ima i onih ekonomista koji ne isključuju mogućnost da je cilj svih napada na Vladu i rušenje nagodbe sa poveriocima „Agrokora“. Ima dosta nezadovoljnika jer su neki poverioci protežirani, pa bi novi ministar privrede mogao da ospori dosadašnji tok nagodbe. Neimenovani sagovornik riječkog „Novog lista“ kaže da nije siguran hoće li sve biti završeno smenom Dalićeve.

„Sve to liči na širenje teške bolesti. U početku je meta bio Ante Ramljak i premijer je odrezao palac. On mora sebe spašavati, pa je juče otišao korak dalje i odrezao stopalo. Međutim, sve je više ugrožen sam Plenković, ne samo kao predsednik Vlade nego i HDZ-a“, rekao je on.

Drugi sagovornik, koji je takođe hteo da ostane anoniman, kaže da bi se lakše donosili zaključci kad bi se znalo ko je pokretač afere sa mejlovima, ocenivši da njen cilj može biti i rušenje Plenkovićeve Vlade.

Pokretači afere mogu biti oni nezadovoljni nagodbom, ili krugovi iz „duboke države“ u Hrvatskoj, a mogu to biti i krugovi iz inostranstva, među zapadnim saveznicima Zagreba koji žele da smanje uticaj Rusije u Hrvatskoj. Moskva dobija rastući ekonomski i politički uticaj u Hrvatskoj upravo povodom krize u „Agrokoru“, ocenio je anonimni izvor „Novog lista“.

Strah od povratka Rusa, odnosno najvećeg „Agrokorovog“ poverioca „Zberbanke“, kojoj koncern duguje 1,1 milijardu dolara, iskazan je odmah pošto ih je pre mesec i po dana novi vanredni upravnik „Agrokora“ Fabris Peruško vratio za pregovarački sto o nagodbi. Procene su bile da bi, pretvaranjem potraživanja u deonice, „Zberbanka“ sa takođe ruskom VTB bankom mogla da ima oko 45 odsto vlasništva nad „Agrokorom“, što bi „Zberbanci“ donelo značajnu pregovaračku polugu za kompletno vlasničko preuzimanje „Agrokora“.

Otuda je tada još potpredsednica Vlade i ministarka privrede Dalić morala da odgovara na novinarska pitanja o tome da li će Rusi preuzetu glavnu reč, kao i pre donošenja „Leks Agrokora“.

I pored svih spekulacija posle nove ostavke na temu kuda plovi „Agrokorov“ brod, ali i Plenkovićeva Vlada, Peruško je upravo najavio da će nacrt nagodbe poveriocima „Agrokora“ biti predstavljen tokom sledeće nedelje.

„Celom procesu ne pomaže psihoza koja se stvara u javnosti i ona svakako usporava njegov tok. Trenutni veliki problem su osporavanja potraživanja koja su odrađena iz taktičkih razloga. U svakom slučaju to onemogućava privođenje procesa kraju. Privremeno Veće poverilaca predstavlja reprezentativnu većinu svih poverilaca i od toga ne bi trebalo praviti slučaj“, poručio je Peruško.

A „Indeks“ i dalje nastavlja sa objavljivanjem dokumenata.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.