Samorukov: Zapadni Balkan nije medju prioritetima Kremlja

Zapadni Balkan nije medju prioritetima ruske spoljne politike, ali Moskva želi da iskoristi svoju popularnost u delovima tog regiona da bi proširila svoj medjunarodni uticaj i sprečila dalje širenje NATO, ocenio je za Dojče vele (Deutsche Welle – DW) Maksim Samorukov stručnjak moskovskog Karnegijevog centra za rusku spoljnu politiku i odnose sa Balkanom.

Na pitanje šta Rusija zaista želi na Zapadnom Balkanu i gde se taj region nalazi na spisku prioriteta spoljne politike Kremlja, Samorukov je rekao da je Zapadni Balkan od marginalnog značaja za rusku ekonomiju i za njene bezbednosne interese.

„U odnosu na Kinu, postsovjetski prostor ili Bliski istok, Zapadni Balkan nije medju prioritetima ruske spoljne politike, pogotovo sada kada Moskva pokušava da svoje medjunarodne veze preusmeri sa Evrope na Aziju. Rusija je, medjutim, i dalje zainteresovana za taj region kao tranzitno područje za energetske projekte, a želi i da iskoristi sopstvenu popularnost u odredjenim delovima balkanskih društava kako bi proširila svoj medjunarodni uticaj, sprečila dalje širenje NATO i Evropi pokazala da je u stanju da izazove probleme u EU, a sve to kao odgovor na aktivnosti Unije u post-sovjetskim zemljama“, naveo je Samorukov.

Po njegovim rečima, Moskva svojom politikom na Balkanu šalje u stvari poruku EU: „Ako želite da u vašem susedstvu budemo konstruktivni, budite i vi oprezniji u našem“.

„Poenta Kremlja je sledeća: Sve dok EU odbija da prizna specijalne interese Moskve u zemljama kao što su Ukrajina, Belorusija i Moldavija, Rusija će reagovati na taj način, i pružaće podršku Miloradu Dodiku, makedonskim nacionalistima, crnogorskim Srbima i drugim političkim snagama koje ometaju realizaciju vizije EU o konačnom rešavanju sukoba na Balkanu“, rekao je on.

Samorukov je naveo da „takav pristup Zapadnom Balkanu zaista ne donosi mnogo, ali ta ruska zabluda se i ne bazira na racionalnim proračunima“, već „više ima veze s osećajem da ih Zapad nepravedno tretira, što i dalje povezuje velike delove Rusije i balkanske političke elite“.

Samorukov je rekao i da ruska politika na Balkanu donosi veoma malo direktnih troškova za Moskvu jer „većinu posla obavljaju lokalni akteri koji rade za svoje interese, a koji su često kompatibilni s ruskim“.

„Moskva nema nekakvu veliku strategiju za Zapadni Balkan i ne namerava da bilo koju zemlju iz tog regiona izvlači iz evropske orbite. Rusija će biti zadovoljna ako uspori integraciju Zapadnog Balkana u NATO, pokazujući ujedno time da se njen uticaj prostire daleko van granica bivšeg Sovjetskog Saveza“, rekao je on.

On je ocenio da s obzirom na brojne unutrašnje probleme na Balkanu, nizak kvalitet tamošnjih političkih elita i dugogodišnji nemar Zapada prema tom regionu, Rusiji i nije potrebno mnogo napora da taj zadatak obavi, ali da bi situacija mogla i da se promeni, jer su EU i NATO postali aktivniji u regionu.

Na pitanje kakve bezbednosne garancije Rusija može da pruži zemljama Zapadnog Balkana koje bi bile efikasnije od onih koje nudi evropski projekat Samorukov je rekao da su „ruski vojni kapaciteti već preopterećeni brojnim obavezama u postsovjetskim državama, na Bliskom istoku i generalnom modernizacijom njenih oružanih snaga“.

„Moskva, dakle, nije preterano zainteresovana da preuzima još i bezbednosne probleme Zapadnog Balkana. Pored toga, Rusija smatra da su aktuelni sukobi na Balkanu direktan rezultat lošeg upravljanja Zapada procesom raspada Jugoslavije. Prema Moskvi, Zapadni Balkan je u sferi uticaja Evropske unije i tamošnji sukobi rezultat su grešaka EU, pa je zato neophodno da Unija to i raščisti“, naveo je Samorukov.

Po rečima tog stručnjaka, transfer ruskih borbenih aviona i druge vojne opreme u Srbiju nema veze s regionalnim vojnom ravnotežom, niti s poslovnim interesima Rusije, već je to simboličan gest koji za dve strane ima čisto političku vrednost.

„Srbija će morati da potroši milione evra za modernizaciju te opreme kako bi je osposobila za korišćenje i integrisala je u svoje oružane snage. Ali ti troškovi i nisu važni, jer je za rukovodstvo Srbije glavni cilj bio da se pokažu kao pravi srpski nacionalisti i patriote, i kako vode raznoliku spoljnu politiku“, rekao je on.

Ni Rusija, dodao je Samorukov, neće od toga zaraditi bogatstvo, jer se većina opreme donira ili prodaje s velikim popustom. „Interes Moskve jeste da pokaže da i dalje postoji velika potražnja za njenom vojnom opremom u raznim delovima sveta, uključujući i Evropu, a i da međunarodni uticaj Rusije nije ograničen samo na post-sovjetski prostor“, naveo je Samorukov.

Na pitanje zašto se Rusija na Zapadnom Balkanu ne uključuje više u investicije u infrastrukturu, zašto ne daje zajmove, ne učestvuje u obrazovnoj razmeni ili naučnim projektima, Samorukov je rekao da „Moskva nikada nije bila dobra za takve humanitarne projekte, čak ni sa zemljama koje su joj bliže, kao što su Belorusija i Ukrajina, gde je bilo velikih mogućnosti za ruske obrazovne, kulturne i druge slične aktivnosti“.

„Ruska ideja o medjunarodnoj saradnji svodi se na to da dvojica lidera redovno održavaju sastanke i objavljuju nekakve velike aranžmane – otpis duga vrednog milijarde, prodaja vojne opreme ili prirodnog gasa po mnogo nižim cenama ili zajednički energetski projekat vredan više milijardi dolara. A nekakav precizan rad niskog profila u socijalnim i humanitarnim područjima, to je za Moskvu suviše sitno da bi bilo vredno pažnje“, rekao je Samorukov za DW.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.