Štampa: Premijer Grčke odložio normalizaciju s Albanijom, dok se ne reši makedonsko pitanje

Suprotno ranijim izjavama svoje vlade, premijer Grčke Aleksis Cipras je zbog teškoća u vezi sa sporazumom s Makedonijom, „za bolja vremena“ odložio sklapanje sporazuma o normalizaciji odnosa s Albanijom, s kojom formalno nije sklopljen ni mir posle Drugog svetskog rata, piše danas atinski list „Katimerini“.

Ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas je pre manje od mesec dana, 13. juna, posle sastanka u Moskvi sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, izjavio: „završili smo sa iredentističkim problemima Skoplja“ i „u procesu je rešavanje pitanja koja već decenijama postoje sa Albanijom“, ali i „pre no što odem na odmor, završiću to. U suprotnom, nema odmora“.

Medjutim, danas „Katimerini“ piše da će odluke o rešavanju bilateralnih sporova Grčke s Albanijom „otići u fijoku“ zbog „oluje reagovanja“ na „Prespanski sporazum“ o rešavanju spora Grčke i Makedonije oko njenog naziva.

Tako će rešavanje spora sa severozapadnim susedom sačekati da se „završi dug i naporan proces ratifikacije Prespanskog sporazuma u mnogo koraka“, piše list.

Kabinet premijera Grčke je odlučio da pregovori o rešavanju niza sporova s Albanijom neće biti obustavljeni, posebno u okviru radne grupe koja se bavi tehničkom obradom rešenja za „isključive ekonomske zone“ u graničnom području Egejskog mora gde bi obe strane da eksploatišu gas i naftu.

Slično Makedoniji, piše list, ishod pregovora „komplikuje delikatna politička ravnoteža“ u Albaniji čiji je predsednik Ilir Meta „prilično skeptičan“ prema mogućnosti odobravanja budućeg sporazuma, dok je premijer Edi Rama „mnogo spremniji da ga progura“.

Atinu i Tiranu deli i to što Albanija „u ekstremno visokom tonu“ na dnevni red pregovora želi da postavi pitanje „Ćamurije“ – što je albanski naziv za sever Grčke, odakle su Albanci pobegli ili su proterani kao saradnici italijanskih fašističkih okupatora u Drugom svetskom ratu.

Dok Tirana stalno traži da se tim Albancima ili njihovim naslednicima omogući povratak i vrati im se imovina, Atina kaže da „o Ćamuriji nema ni govora“, piše list.

Ono o čemu se razgovara – kaže Atina, samo je deo te imovine koju „privremeno“, još po grčkom zakonu iz 1940. godine, „u državini“ koriste treća lica, ali predjašnji vlasnici te imovine „nemaju jasno državljanstvo“, te su im prava sporna.

Uz to je u pregovorima Atine i Tirane bilo „pojedinačnih koraka o pitanjima niske politike“, kao što je ukidanje grčke konzularne takse za Albance i priznavanje albanskih vozačkih dozvola, a u toku je i ekshumacija i identifikacija grčkih vojnika, sahranjenih u Albaniji tokom rata s Italijom 1940-41. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je ranije objavilo da ima napretka i o pitanjima prava grčke etničke manjine u Severnom Epiru – kako Grci nazivaju jug Albanije.

Okončavanje ratnog stanja čeka rešenje jer i na grčkoj, i na albanskoj strani ima „pravnih problema“ u vezi s tim, zaključuje „Katimerini“, ne objašnjavajući prirodu tih teškoća.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.