Sutra 25 godina od ulaska JNA u Vukovar
Na sutrašnji dan pre 25 godina, jedinice Jugoslovenske narodne armije (JNA) ušle su u hrvatski grad Vukovar čime su okončane tromesečne borbe u kojima su poginule hiljade ljudi, a gotovo čitav grad je razrušen.
Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18.novembra. Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage.
Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je kako se procenjuje, poginulo izmedju 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedaković Jastreb, a komandant kriznog štaba Tomislav Merčep.
Komandant snaga JNA na početku vojnih operacija u Vukovaru bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrkšić, komandant Operativne grupe „Jug“. General Andrija Biorčević bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratištu. Ukazom Predsedništva SFRJ, na svečanosti 7. decembra 1991. u kasarni „Maršal Tito“ u Beogradu dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i starešinama koji su učestvovali u „operaciji Vukovar“ i po 75 ordena i medalja za hrabrost. U više činove je unapredjeno 40 vojnika i starešina, uz 34 vanredna unapredjenja.
Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar „Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“. Predsednik „vlade“ te oblasti bio je Goran Hadžić, a Slavko Dokmanović bio je predsednik Skupštine opštine Vukovar i član te „vlade“.
U organizaciji Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Mate Granić potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika.
Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, koje su potpisali drugi predstavnici SRJ i Hrvatske, Vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.
Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR, ta odluka je sprovedena realizovana kod mesta „Jelenovo“ (Sarvaš).
Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je vraćena pod upravu Hrvatske.
Za zločine u Vukovaru Medjunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA – Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika „vlade“ te oblasti Gorana Hadžića.
Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala.
Mile Mrkšić je osudjen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10 i u medjuvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.
Haški optuženik Goran Hadžić je od 16. jula 2004, kada je otpečaćena optužnica protiv njega, bio u bekstvu do jula 2011. kada je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji ali je sudjenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu i umro.
Pred srpskim pravosudjem 15 osoba je pravosnažno osudjeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara 1991, a u toku je veći broj istraga zločina počinjenih u tom gradu.
Za 25 godina nadležna hrvatska tužilaštva su pokrenula krivične postupke protiv 1.203 osobe, od kojih je do sada osudjen 181 optuženik, a mnogi postupci još traju, navode u hrvatskom Ministarstvu pravosudja.
Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom „Ovčara“. Prisustvovali su najviši funkcioneri Hrvatske.
Na 17. godišnjicu ulaska JNA u Vukovar, 2008, Medjunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom je Beograd optužen za genocid nad nesrbima u toj republici tokom rata 1991-95. godine.
Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović posetili su Vukovar 4. novembra 2010. i na Ovčari položili vence na spomen-obeležje za oko 200 ubijenih hrvatskih zarobljenika i civila.
Tadić se na Ovčari kod Vukovara izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na tom poljoprivrednom dobru 1991.
„Došao sam da se poklonim žrtvama, uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje. Da stvorimo mogućnost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju budućnost“, rekao je Tadić nakon polaganja venaca.
Tadić je prvi srpski zvaničnik koji je posetio spomen-obeležje masovne grobnice u Ovčari gde su pripadnici JNA i paravojnih srpskih formacija u novembru 1991. ubili više od 200 hrvatskih zarobljenika i civila.
Tadić i Josipović položili su vence i u Paulin Dvoru, nedaleko od Osijeka, na mestu gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih civila i jedan madjarske nacionalnosti.
Početkom septembra 2013. u Vukovaru su na zgrade policije i Državne uprave postavljene dvojezične table ispisane ćiriličnim i latiničnim pismom, koje su istog dana skinute i polomljenje. Početkom novembra 2013. godine Gradsko veće Vukovara je izmenilo Statut grada i proglasilo Vukovar za mesto posebnog pijeteta a hrvatski jezik i latinicu za službeni jezik i pismo.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.