Sutra komemoracija povodom 24 godine od zločina u Srebrenici
SARAJEVO – U Memorijalnom centru u Potočarima sutra će biti održana komemoracija povodom 24 godine od zločina u Srebrenici, a za danas je u tom gradu zakazana komemorativna sednica Skupštine opštine, na kojoj će biti odata pošta svim nevino stradalim stanovnicima ove lokalne zajednice u poslednjem ratu.
Odbornici su pre 12 godina doneli zaključak da su u ovoj opštini stradali pripadnici srpskog i bošnjačkog, ali i ostalih naroda i od tada se svake godine 10. jula održava komemorativna sednica i odaje pošta svim nevino nastradalim Srebreničanima.
Pošta stradalim Srbima u srednjem Podrinju u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu i u Drugom svetskom ratu biće odata na Petrovdan, 12. jula, a komemoracija nastradalim Bošnjacima je sutra u Potočarima.
Iako su zločini u Srebrenici okarakterisirani kao genocid presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde, u Bosni i Hercegovini ne postoji politička podrška za usvajanje zakona o zabrani negiranja genocida, holokausta i drugih ratnih zločina.
Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava u Savetu Evrope, koja je podržala zahtev Udruženja Majki Srebrenice da se 11. juli obeležava kao Dan sećanja, smatra da je međunarodna zajednica dugo sebe ograničavala u odavanju počasti žrtvama u Srebrenici i da je, kako kaže, krajnje vreme za hrabriji pristup tome.
„Zvanični Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici u međunarodnoj organizaciji kao što je Savet Evrope bio bi značajan korak napred, kako bi se obezbedilo da sećanje na ono što se desilo neće izbledeti. Ovo je ključni korak na bolnom putu iskrenog pomirenja“, rekla je Mijatović za Aldžaziru Balkans.
Ona smatra da je važno setiti se da je 18 godina već prošlo od kako je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju zaključio da je u Srebrenici počinjen genocid.
Na groblju Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za još više od 1.000 nestalih Srebreničana.
S druge strane, Vlada Republike Srpske odlučila je da formira Komisiju za utvrđivanje istine o zločinu u Srebrenici s ciljem celovitog i istinitog sagledavanja događaja u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995.
Prethodno je Vlada RS stavila van snage Izveštaj iz 2004. godine, što, kako je ocenjeno, ni na koji način ne predstavlja negiranje užasnih zločina koji su počinjeni nad bošnjačkim stanovništvom u toj regiji.
Kako je objašnjeno, izveštaj je stavljen van snage, jer je usvojen pod izuzetnim pritiskom u vreme kada je visoki predstavnik EU u BiH bio Pedi Ešdaun.
Utvrđeno je, saopšteno je iz Vlade RS, da se Ešdaun nije ustezao da nameće vansudske kazne zvaničnicima koji bi odbili da se povinuju njegovim željama, podsetivši da je samo u 2004. godini, Ešdaun listom smenio i nametnuo zabranu javne funkcije za 73 osobe, uključujući visoke funkcionere Republike Srpske, te blokirao račune mnogim drugima.
Izveštaj je stavljen van snage i iz razloga što je propušteno da se u njega unese bilo kakav pomen stradanja Srba i ratnih zločina počinjenih nad Srbima.
„Izveštaj potvrđuje da uopšte nije ispitana istorijska pozadina zločina počinjenih u srebreničkoj regiji u periodu od 10. do 19. jula 1995. godine. Nakon navođenja Ešdaunovih instrukcija Komisiji, u Izveštaju se navodi sledeće: „Ovim je mandat Komisije usmeren isključivo na ispitivanje sudbine Bošnjaka u navedenom periodu'“, saopštila je tada Vlada Srpske.
Iz vlade naglašavaju da, iako zločini jedne strane u sukobu nikako ne predstavljaju pravnu ili moralnu odbranu zločina druge strane, istorijske činjenice o zverstvima Bošnjaka nad Srbima ne smeju da budu zanemarene.
Prema podacima Balkanske istraživačke mreže u BiH (BIRN BiH), Haški tribunal (ICTY), Sud Bosne i Hercegovine i sudovi u Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili ukupno 47 osoba na više od 700 godina zatvora, izrekli četiri doživotne kazne (od čega jedna nepravosnažna) za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici.
Najveći broj presuda za Srebrenicu izrekao je Sud BiH, osudivši ukupno 25 osoba, u Hagu je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske, dok je pravosuđe Srbije osudilo pet osoba za zločine u Srebrenici, a u Hrvatskoj osuđena su dvojica bivših pripadnika “Škorpiona”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.