„Ti mrziš Crnu Goru!“ Ko slavi ujedinjenje sa Srbijom, biće žigosan

Namera Srpskog nacionalnog saveta i Demokratskog fronta da na jesen nizom manifestacija obeleže stotinu godina od održavanja Podgoričke skupštine, kojom su se 1918. ujedinile Srbija i Crna Gora, po svemu sudeći neće proteći bez tenzija.

Vlasti u Crnoj Gori oštro su osudile najavljenu proslavu ovog jubileja, što su potvrdile reči crnogorskog ministra kulture Aleksandra Bogdanovića, koji je ocenio da „Podgorička skupština označava potiranje svega što je simbolizovalo crnogorsko ime kulturu i identitet“.

Provladini mediji su takođe, pozivajući se na neimenovane zvaničnike objavili da će proslava biti zabranjena, a oglasio se i gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, koji je osudio najavu proslave navodeći da je to pitanje za državne organe.

Podgorička skupština nesumnjivo predstavlja centralno mesto koje vlasti koriste u gradnji antisrpskog narativa u Crnoj Gori, pa se svako njeno pominjanje u afirmativnom kontekstu proglašava za „antidržavno delovanje“, kao i „podrivanje i rušenje temelja države Crne Gore“.

U godini u kojoj se obeležava stogodišnjica ovog istorijskog događaja, odnos prema Podgoričkoj skupštini već je prerastao u glavnu liniju podela u crnogorskom društvu.

Analitičar Boško Vukićević za Sputnjik kaže da „iako je svakoj zdravorazumskoj osobi jasno da crnogorsko društvo može preživeti jedino u slučaju postepenog uklanjanja međunacionalne i interkonfesionalne napetosti i netrpeljivosti, montenegrinski režim tu činjenicu uporno prenebregava i nastavlja da korača utabanim stazama kreiranja podela“, što se, po njegovom mišljenju, naročito odnosi na fenomen Podgoričke skupštine.

On istovremeno primećuje da su „politike podizanja nacionalnih tenzija od skora značajno dobile na intenzitetu“:

„Pre svega, treba naglasiti da je Srpski nacionalni savet godinama unazad obeležavao godišnjicu Podgoričke skupštine, tj. datum kada je „Velika narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori“, uz podršku ogromne većine stanovništva, proglasila ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom. U svim tim prilikama nije bilo nekih zapaženih režimskih reakcija i osuđivanja proslave, a kamoli najave njene zabrane, kao što je sada slučaj“, podseća Vukićević.

Ovaj analitičar ističe da se nažalost u režimskim medijima u poslednje vreme sve češće mogu čuti i poruke upućene „neprijateljima države“ i „mrziteljima Crne Gore“, kao i saveti da se „isele iz sopstvene zemlje“, svima onima koji ne dele ideološke poglede režima.

„Takva ekstremna, možemo slobodno reći šovinistička i ratnohuškačka retorika, karakteristična je za veliki broj političara i analitičara iz režimskih redova“, kategoričan je Vukićević.

Sagovornik Sputnjika dodaje i to da sve češća formulacija upućena režimskim neistomišljenicima — „Vi mrzite Crnu Goru“, ne odražava samo fanatizam osoba koje je izgovaraju, već da je pre svega odraz lukavstva i kukavičluka pristalica režima.

„Vi mrzite Crnu Goru“ je, zapravo, neka vrsta alibija, kao i skretanje pažnje sa svega što oni sami predstavljaju, a izgovaraju je ljudi koji su najčešće nezasluženo, i u odsustvu bilo kog kriterijuma meritokratije, dobili posao u državnim i opštinskim administracijama.

Tako da je njihova formulacija — „ti mrziš Crnu Goru“ očigledno prikrivanje moralnih nedostataka, i neka vrsta injekcije koju sami sebi ubrizgaju kako bi zaboravili šta su postali. Suvišno je napominjati da osobe koje su optužene da su „neprijatelji države“ vole zemlju u kojoj su rođeni neuporedivo više od navedene kategorije režimskih poslušnika“, navodi Vukićević.

On na kraju insistira da ipak „treba istaći ključnu stvar“ — a to je da su „pojačana antisrpska retorika i sve žešći napadi na Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori samo manjim delom izvornog karaktera i sami sebi cilj“, već da aktuelna politika podizanja tenzija prije svega ima za svrhu odvraćanje pažnje javnosti od nadolazeće ekonomske katastrofe koja će pogoditi Crnu Goru.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Sergej Trifunović

    bem im tu italijansku-albansku mešavinu.to je pomešan narod,licemeran i pokvaren.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike