U Makedoniji počeo specijalni rat — pred presudnu bitku 30. septembra

Na referendumsko pitanje „da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje dogovora između Republike Makedonije i Republike Grčke“, pozitivno bi odgovorilo 41,5 odsto ispitanika, dok bi protiv bilo 35,1 odsto njih, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za Makedonski centar za međunarodnu saradnju sprovela agencija „M prospekt“.
Prema ovim rezultatima, 66,4 odsto anketiranih bi izašlo na referendum koji je zakazan za 30. septembar u Makedoniji, 19,8 odsto ispitanika će ga bojkotovati, dok 11,9 odsto anketiranih još nije donelo odluku da li će izaći na glasanje.

Međutim, kako za Sputnjik kaže analitičar iz Skoplja Aleksandar Mitevski, rezultate ove ankete treba uzeti sa rezervom jer je, kako navodi, agencija koja je sprovela pomenuto istraživanje u prošlosti sarađivala sa partijom Zorana Zaeva, dok je SDSM bio u opoziciji, a samom Zaevu je u dva navrata dodelila nagradu najuspešnijeg menadžera u jugoistočnoj Evropi.

„Naša Vlada je nedavno naručila jedno drugo istraživanje javnog mnjenja, koje je pokazalo da je od 75 odsto Makedonaca njih 91 odsto protiv članstva u NATO-u sa promenjenim imenom države, a oko 80 odsto je reklo da će bojkotovati referendum. Oni su rezultate tog istraživanja krili mesec dana, pa ovu anketu koja je sada objavljena, mogu samo da tumačim kao najavu da će se manipulisati sa rezultatima referenduma“, ocenjuje Mitevski.

On se poziva na rezultate drugih istraživanja koje smatra daleko relevantnijim i tvrdi da će se izlaznost na referendumu kretati od 28 do 33 odsto.

„To je oko 14 ili 15 odsto albanskog stanovništva u Makedoniji i najviše 20 odsto onih koji su okoreli provladini aktivisti ili ljudi koji su dobili radna mesta ili neku funkciju. U Makedoniji, osim vladajućih partija SDSM i DUI, ne postoji nijedna druga politička sila koja podržava referendum, pa ove dve stranke nikako ne mogu u septembru da izvedu na glasanje oko 70 procenata građana i da taj referendum bude uspešan. To bi mogli samo ako nameste rezultate po šablonu ove poslednje ankete koju su objavili“, kategoričan je Mitevski.

Kako kaže, na referendum mora da izađe 910.000 glasača i svi oni moraju da glasaju „za“, kako bi referendum bio proglašen uspešnim.

„U Makedoniji nema više od 200.000 Albanaca, a da kažemo da je na to još 250.000 onih koji bi na referendumu glasali ’za‘. Međutim, to je samo polovina brojke koja je vlastima potrebna da bi referendum uspeo. Dakle, sudbina zemlje je u rukama Makedonaca. Znate, septembar je mesec kada se pravi zimnica, a 30. septembar je odličan datum da se pravi ajvar“, poručuje Mitevski.

Nešto drugačijeg stava je profesor Denko Maleski, nekadašnji prvi ministar spoljnih poslova Makedonije, koji kaže da Albanci i Makedonci dele zajedničku sudbinu zemlje u kojoj žive.

„U interesu umerenih snaga Albanaca je da Makedonija postane članica EU i NATO-a, kako ne bi došlo do radikalizacije situacije. Kada je reč o Makedoncima, treba imati na umu da se isuviše dugo manipulisalo tim makedonskim osećanjima, gde je bio dominantan makedonski nacionalizam koji je gradio svoju ideju na podeljenoj otadžbini, što nas je vodilo u konflikt sa susednim zemaljama. U tom smislu, ovo će biti teško otrežnjenje za makedonsku populaciju“, primećuje Maleski.

Prema njegovim rečima, teško je proceniti kako će se stvari odvijati i da li će se Vlada Makedonije nakon 30. septembra rukovoditi rezultatima referenduma ili ne, ali napominje da bojkot referenduma nije dobro rešenje.

„Mislim da je ovo velika šansa da izađemo iz ovog paklenog kruga u kome se vrtimo već trideset godina, ne uspevajući da nađemo kompromis sa Grcima. Ovo je unikatna međunarodna situacija koju treba iskoristiti, kao i spremnost dveju vlada da se otrgnu iz zagrljaja svojih nacionalizama, pa bojkot referenduma nije dobra stvar“, zaključuje Maleski za Sputnjik.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.