najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Zagreb pokrenuo trgovinski rat ujedinivši protiv sebe ostatak bivše SFRJ

Hrvatskoj je uspelo da jednom uredbom u zajednički front odbrane ujedini ostatak bivše Jugoslavije, ono što nije uspelo EU kada je zagovarala ideju o balkanskoj carinskoj uniji. Da li je slučaj Hrvatska u stvari pokušaj vraćanja te ideje na mala vrata?

Vancarinske barijere Hrvatske za voće i povrće uvezeno iz trećih zemalja, odnosno iz balkanskog komšiluka, na sastanku u Sarajevu su ujedinile predstavnike Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Jedinstven stav u sedam zaključaka kojima se traži ukidanje „diskriminatorske odluke“ najavio je i kontramere ako problem ne bude rešen. Pismo je upućeno i Evropskoj komisiji.

Niko od ekonomskih stručnjaka još nije ocenio da će Hrvatskoj nešto posebno dobro doneti fitosanitarni inspekcijski pregled 22 puta skuplji za uvezeno voće i povrće. Svaki put drugačija pravdanja za pribegavanje toj meri, kao i činjenica da su bez odjeka ostali više puta ponovljeni zahtevi da se EU oglasi povodom kršenja osnovnih načela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, već su stvorili sumnju da u celoj priči komšije nisu same i da je tu i viša politika umešala prste.

Iz Sarajeva je poručeno da niko ne želi trgovinski rat, ali će zemlje regiona biti prinuđene na kontramere ako se pitanje povećanja hrvatskih taksi ne reši do sledećeg sastanka koji treba da bude održan do kraja nedelje. Ministri trgovine četiri države su se dogovorili da se takvi sastanci redovno održavaju, pa će naredni biti u septembru u Skoplju.

Drugim rečima, Hrvatskoj je uspelo da u zajednički front odbrane ujedini ostatak bivše Jugoslavije van EU, ono što nije uspelo EU kada je njen komesar za proširenje zajedno sa tadašnjim srpskim premijerom, sada predsednikom Aleksandrom Vučićem, izneo ideju o balkanskoj carinskoj uniji. Za neke od država Balkana to nije bilo prihvatljivo. Da li je slučaj „Hrvatska“ u stvari pokušaj vraćanja te ideje na mala vrata?

Samo nekoliko dana pre nego što će Hrvatska usvojiti spornu odluku, povodom samita u Trstu, koji je okupio lidere zemalja Zapadnog Balkana, nemački list „Velt“ je pisao da EU, nespremna da primi nove članice, stvaranjem carinske unije na Balkanu želi da ove zemlje spremi za pristupanje Evropskoj uniji, kada i ako do toga dođe, ali i da zadrži svoj uticaj u regionu u kojem se već „sukobljavaju rivalske velike sile“.

„Hrvatska sigurno nije na svoju ruku donela ovu uredbu i zato ne očekujem decidnu reakciju EU… ili će ona zakasniti, doći kada praktično sezonska roba ne bude više atraktivna, a šteta bude napravljena“, kaže za Sputnjik ekonomista Borislav Borović. On podseća i da je Hrvatska pretrpana voćem i povrćem iz država EU, za koje je rusko tržište zbog embarga kojim je odgovoreno na sankcije Zapada, i dalje zatvoreno.

„Radi se dakle, o velikim količinama te robe iz EU, što govori da Hrvatska nije sama preduzela ove protekcionističke mere prema regionu“, kaže Borović.

Pre bi se, smatra on, moglo reći da se možda radi o novim modelima koji se spremaju za Zapadni Balkan kao neka vrsta kompenzacije za odlaganje evrointegracija ovog prostora.

„Kao da je na delu stara priča potekla iz same Evrope o EU sa više prstenova, gde bi neka vrsta carinske unije Zapadnog Balkana bio neki možda budući potencijalni prsten, verovatno poslednji, kada i ako ovaj prostor bude primljen u EU. To bi bila lepa priča o lakšem prilagođavanju kroz ovu carinsku uniju za prijem u EU“, smatra analitičar Foruma nezavisnih ekonomista.

On, međutim, smatra da Srbija ekonomski ne bi mnogo dobila tom carinskom unijom od onoga što su benefiti članstva u CEFTA, ali bi mnogo izgubila.

„To bi za Srbiju značilo suspenziju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji je za nas velika šansa“, zaključio je Borović za Sputnjik.

Okvir CEFTA je, po njegovoj oceni, sasvim dovoljan za olakšanu ekonomsku saradnju ovog regiona, ali to izgleda nije dovoljno jer treba učvrstiti i politički okvir za neku potencijalnu carinsku uniju. Borović podseća da je i Evropska ekonomska zajednica bila carinska unija koje je prerasla u političku, odnosno EU.

Rezon EU je, navodi on — i vuk sit i ovce na broju. Tako bi, kako objašnjava, ozbiljno bio smanjen ekonomski, odnosno politički uticaj Rusije na Balkanu, jer nivo ekonomskih odnosa diktira i nivo političkih odnosa.

Sa tim se slaže i Dušan Proroković, analitičar Centra za strateške alternative, koji takođe upozorava na razliku između članstva u CEFTA i u carinskoj uniji, koje podrazumeva da uz to ne možete imati sporazum o slobodnoj trgovini sa drugom zemljom kakav mi imamo sa Rusijom.

Iako konstatuje da je u suštini svaka odluka, pa i hrvatska o novim nametima na uvozno voće i povrće, politička, on u njenom donošenju vidi „dosta ekonomije“, pokušajem da zaštiti svoje tržište. Kao i Borović, podseća na gubitke EU zbog i dalje zatvorenog ruskog tržišta za njihove poljoprivredne proizvode.

A ako iza svega stoji viša politika da se preko slučaja Hrvatska balkanske zemlje privole na carinsku uniju, odabran je loš način, smatra Proroković, ocenivši da čak može biti i kontraproduktivan.

Proroković smatra da CEFTA funkcioniše dobro i da je ne treba ukidati.

„Gledajući unutrašnje parametre, carinska unija bi najviše odgovarala Srbiji ali mi tu imamo veliki problem, a to je što bi naši Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom i još nekim državama prestali da važe. Mi tu hirurški precizno moramo da odvagamo šta nam je u interesu“, ističe on za Sputnjik.

Proroković inače smatra da je ideja o carinskoj uniji došla iz briselske kuhinje.

„Brisel više ne zna šta će sa Balkanom. Oni su na samitu u Trstu predložili velike infrastrukturne projekte na Balkanu koji će se finansirati nekakvim donatorskim konferencijama. To je kao kada mi skupljamo pare za lečenje dece SMS porukama“, ilustruje ovaj analitičar, napominjući da bi to finansiranje moralo da ide iz budžeta EU, pogotovo što je svaka od država Balkana ugovorno na ovaj ili onaj način vezana za EU.

„Sada da se Vlasi ne dosete oni nam predlažu carinsku uniju kako bi nas upakovali u jedan sistem i u političkom smislu lakše kontrolisali, a s druge strane nude infrastrukturne projekte kako mi ne bismo uzimali kredite od Kine. Mislim da je tu politička igra kako bi se potisnuo uticaj Rusije i Kine, pa u određenoj meri i Turske“, zaključuje Proroković.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike