„Ako Priština želi Sandžak, onda Grčka može da traži Carigrad“
SP je pokazalo da se fudbal sada svuda igra i da nema slabe reprezentacije, svako svakog može da pobedi. Iran je mogao da pobedi jednu Španiju, Maroko igra egal sa Portugalom koji ima možda jednog od najboljih igrača na svetu, pa mislim da može i sa Brazilom da se igra. Naravno, mora više da se trči, kaže potpredsednik Vlade Rasim Ljajić.
Pred odlučujuću utakmicu reprezentacije Srbije i Brazila napominje da će primat imati onaj ko više trči i ko je brži. Pobeda nije nemoguća nad bilo kojim protivnikom, poručuje Ljajić. U intervjuu za Sputnjik Ljajić govori i o temama iz svog resora trgovine, turizma i telekomunikacija, ali i o dijalogu Beograda i Prištine.
— Uloga nove posrednice u dijalogu Beograda i Prištine Angeline Ajhorst se precenjuje, jer će ključnu ulogu i dalje imati Vašington i Berlin, dok je tek na trećem mestu Brisel. Ishod dijaloga će u dobroj meri zavisiti upravo od spremnosti Vašingtona i Berlina da se uđe u ceo proces sa mogućnošću kompromisa. Samo je pitanje da li ta spremnost postoji. Ako već govorimo o priznavanju realnosti, ta realnost mora da se prizna sa svih strana, ako hoćemo da tražimo održivo rešenje. Mi smo kao stranka predlagali da se to rešava u fazama, jer kao što nisam pristalica zamrznutog konflikta, ne verujem da ovo može da se reši za nekoliko meseci, čak i uz najbolju volju svih strana. Ne vidim način da to može da se reši u narednih nekoliko meseci, ali svakako treba uložiti dodatni napor da tražimo taj kompromis, ma koliko dugo se o tome pregovaralo. Bolje je da kompromisno rešenje dođe i kasnije, nego da imamo nametnuto rešenje koje dugoročno neće biti održivo.
Srbija ističe da je spremna na kompromis, dok iz Prištine čujemo samo jednu reč — pravno obavezujući sporazum. Hašim Tači je čak rekao da će taj sporazum biti postignut u martu 2019.
— Uzdržavao bih se od bilo kakvih rokova. Krajnje je nezahvalno u jednoj tako komplikovanoj situaciji oročavati pregovarački proces. Da je dogovor mogao ranije da se postigne u potpuno drugačijim međunarodnim okolnostima, kad su i Vašington i EU bili više zainteresovani, taj bi se dogovor postigao, ali upravo zbog dijametralno različitih pozicija, kompleksnosti celog slučaja, mi još uvek nemamo rešenje. Naravno, kompromis jeste ključna reč od koje zavisi da li će doći do dogovora, jer nema dogovora ukoliko imate jednostrana rešenja. Ukoliko su rešenja nametnuta, mogu da ostave samo večiti prikriveni problem sa kojim će se baviti naredne generacije. Srbiji nije interes da imamo zamrznuti konflikt, ali ne možemo ni da obećamo da će se ovaj problem rešiti za mesec-dva ili, kako je Tači govorio, do marta. Verovatno da bi nekima u međunarodnoj zajednici odgovaralo da do marta imamo rešen problem, jer 2019. godine su izbori za Evropski parlament. Verovatno ćemo, nakon tih izbora, imati potpuno drugu garnituru na nivou Evropske komisije. Sigurno da bi onima koji sada vode EK i samoj Mogerinijevoj, kao šefici evropske diplomatije, odgovaralo da se taj sporazum postigne, ali to zavisi od spremnosti svih strana da se dođe do kompromisa.
Tačijev savetnik Redžep Hoti je čak pomenuo da, ukoliko bi se eventualno razgovaralo o podeli Kosova kao rešenju, onda i Sandžak treba da pripadne tzv. Kosovu. S druge strane, Sulejman Ugljanin kaže da dok se ne reši pitanje autonomije Sandžaka, neće biti mira. Da li Vam se čini da postoji neka sprega među njima?
— Ne, bez obzira na te izjave koje su manje-više objavljene u dva dana. Hotijeve su čista budalaština i to stvarno ne vredi ni komentarisati, jer ako bi se taj princip primenio, nijedna granica na svetu ne bi ostala na svom mestu. Šta to znači: da Grčka traži Carigrad, da Arapi traže Španiju koja je do 1442. bila arapska? To su gluposti. A interes Sandžaka jeste da se Srbija razvija, da se ekonomski oporavlja, da Srbija socijalno poboljšava svoju strukturu. Ono što je problem Sandžaka, danas je manje-više identično sa problemima drugih regiona, opština u Srbiji — ekonomija, infrastruktura, socijala. Devedesetih godina su bili međuetnički problemi koje je država objektivno podsticala i pravila u Sandžaku zbog represije koju je vršila. Ova Srbija nije ista kao Srbija devedesetih godina. Naravno, ne znači da su svi problemi rešeni. Ne možete nepravdu pravljenu decenijama ispraviti za tri-četiri godine. Važno da postoji spremnost i namera.
Kolika je politička težina Sulejmana Ugljanina i njegovih zahteva za autonomiju Sandžaka?
— Na svim izborima do sada od 2008. godine mi smo dobijali većinu. Mislim da smo bili jedina stranka koja je 2014. dobila na lokalnim izborima većinu i srpskih i bošnjačkih glasova u Novom Pazaru. Građani Sandžaka su tim izborom jasno definisali šta žele, a žele da imaju miran život, da se njihova situacija popravlja korak po korak, da radimo na razvoju infrastrukture, da radimo na većoj integraciji bošnjačke zajednice. Čini mi se da je taj proces integracije možda i najviše uspeo upravo kod bošnjačke zajednice zahvaljujući modelu koji smo hteli da pokažemo da je moguć na Balkanu, a to je da istovremeno možete da budete lojalni državi u kojoj živite i naciji kojoj pripadate. Verujem da su ljudi glasali upravo za takvu politiku. Beograd je naša adresa za probleme koji treba da se rešavaju i institucije ove zemlje. Internacionalizacija problema samo će dovesti do novih problema, a neće rešiti nijedan problem koji postoji.
Kada pominjemo Novi Pazar, tamo je burno proslavljena pobeda turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u nedelju. Šta za Srbiju znači njegova pobeda, s obzirom da mi već godinama imamo sve bolje odnose sa Turskom?
— Imajući u vidu te dobre odnose, koji zaista imaju uzlazan trend, i kad govorimo o političkim, i o ekonomskim odnosima, a imajući u vidu dobre lične odnose dva predsednika, sigurno da ova pobeda znači kontinuitet. To znači da će se nastaviti ono što je ranije dogovoreno oko realizacije infrastrukturnih projekata i uopšte odnosa između dveju zemalja. Da je ishod bio drugačiji, neka druga garnitura, ako ništa drugo, bila bi nepoznanica. Niko ne može da tvrdi da bi sve ovo što je do sada postignuto bilo i nastavljeno. U tom pogledu je sasvim sigurno da pobeda Erdogana znači dalji razvoj srpsko-turskih odnosa i da je Srbija od Turske prepoznata kao glavni centar u regionu za investicije i razvoj uopšte.
Ovih dana pokrenuta je inicijativa za zaključenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Iranom s kojim imamo i bezvizni režim. Međutim, u EU ne gledaju baš blagonaklono na tu činjenicu, pa su nam uvijeno zapretili da bi mogli da nam vrate vize, ukoliko se pokaže da iranski građani zloupotrebljavaju taj bezvizni režim.
— Bezvizni režim ne može biti ugrožen zbog proste činjenice da smo imali više ilegalnih migranata iz Irana pre ukidanje viza, nego posle. Veća je kontrola i transparentnost procesa. Upravo zbog činjenice da smo imali zloupotreba, zahtevali smo od iranskih vlasti da pooštre kontrolu i prilikom ulaska u avion, a dali su saglasnost da možemo da vraćamo sve one koji taj režim zloupotrebe i bez potpisanog sporazuma o readmisiji. A verujem da će on biti potpisan u septembru.
U jeku turističke sezone aktuelno je pitanje prevarenih turista od nekih agencija poput SAB travel. Kako sistemski rešiti taj problem?
— Od prevaranata ne možete da se zaštitite nikakvim zakonom. Mi sad ponovo menjamo Zakon o turizmu i razmišljamo na koji način da dođemo do rešenja. U prošlom zakonu povećali smo polise osiguranja na 300.000 evra, što je ubedljivo najviše u celom regionu. Pokušaćemo dodatno da pooštrimo uslove za rad agencija da bi putnike dodatno zaštitili.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.