Atrakcija „Balkan Ćeese Festivala“ kozji sir u crnom pivu

BEOGRAD – Beograd je danas bio gastronomski centar – na jednom kraju grada, na Adi, ajvar, a na drugom, u srcu grada, u Domu omladione – delikatesni sirevi iz Srbije, regiona, Holandije i Francuske.

Dvodnevni Festival sireva „Balkan Ćeese festivala“ – izložba autohtonih vrsta sireva sa Balkana održava se danas i sutra, u Domu omladine, a već u prvim časovima, kao najveća atrakcija ovogodišnjeg festivala, pokazao se kozji sir u crnom pivu.

Na osmom po redu festivalu, posetioci su mogli da degustiraju sireve iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ali i iz Holandije koja je ovogodišnja zemlja gost, te iz Francuske, poznatoj po tradiciji u proizvodnji i konzumiranju sira.

Svi zainteresovani će, osim oko 300 vrsta sireva, moći da probaju i druge prehrambene proizvode, vina, ali i sladoled od sira.

Prema rečima osnivača Festivala sireva Balkana, Srbe Jovanovica, danas se predstavlja više od 70 izlagača, od kojih svako izlaže otprilike četiri vrste sira.

„Najveće interesovanje ove godine izazvao je kozji sir u crnom pivu, proizvod koji se po prvi put pojavio u regionu, a koji je proizvela farma ‘Srećne koze'“, ispričao je Jovanović.

Miloš Todorović sa farme „Srećna koza“ zadovoljan je utiskom koji je njihov sir u crnom pivu ostavio na one koji su ga probali, i žao im je što su količine koje su doneli dovoljne samo za degustaciju.

„Ali, nisam očekivao da će ljudi ovako lepo da ga prihvate. Za taj sir smo koristili tehnologiju gde se pivo ubacuje u toku proizvodnje i sir tako u pivu zri“, ispričao je Todorović.

Afiniteti posetilaca ove godine nisu više samo beli, mladi ili stari sir, kaže za Tanjug osnivač festivala, već i neki sa dodacima, kao što su brusnica, susam, rolovani, dimljeni sir i drugi sirevi koji zahtevaju duže zrenje.

„Ljudi više uživaju sada u različitim ukusima sireva nego ranijih godina. Postoji tradicija konzumiranja sireva u Srbiji i dopire do srednjeg veka, a zanimljivo je da su naši preci sir koristili kao jedan od sastojaka prilikom spremanja raznih jela“, rekao je Jovanović i kao primer naveo sataraš sa sirom.

U Srbiji danas se sir i dalje jede kao prilog, uz jelo, a ne, kaže Jovanović, kao dezert, kao što to rade Francuzi.

Na festivalu u Beogradu predstavljen je i jedini srpski sir koji ima internacionalnu nagradu – zreli kozji sir, koji je na svetskom prvenstvu u Londonu osvojio bronzanu medalju.

Taj sir proizvodi Ljiljana Paušić Mojić iz sela Jazak sa Fruške gore, koja, pored tog, pravi još tri vrste sira, bez ikakvih dodataka:

„Proizvodimo sir koji odležava godinu dana u hrastovoj kori, ali i sveži sir sa raznim dodacima“, rekla je Paušić Mojić.

Za dobar ukus sira jedna od najvažnijih stvari je, po njoj, „kvalitet“ livada na kojima koze pasu, a ona sireve pravi od mleka koza koje pasu na Fruškoj gori.

„Prvi put smo na ovoj manifestaciji i primetili smo da se ljudima dopadaju sirevi, a ono što je najzanimljivije jeste da im se najviše dopadaju naši stari sirevi, što pokazuje da imamo čime da se podičimo u Srbiji“, kaže Paušić Mojić.

Na festivalu će danas i sutra biti održane prezentacije pravljenja mladog kačkavalja, kao i razna predavanja o sirastvu.

Posetioci imaju priliku da izaberu i najbolji sir, najlepši štand i najlepši tanjir sireva, a pobednici će biti proglašeni sutra u 19.00 časova.

Balkan Ćeese Festival će biti otvoren od 10 do 20.00 sati, a cena ulaznice, koja uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača, iznosi 250 dinara.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.