Bajčetinski mozaik

Mo­ra da u ra­ki­ji mar­ke „to­mo­va­ča” po­sto­je ma­gič­ne trav­ke ko­je nje­nog pr­o­iz­vo­đa­ča či­ne ne­vi­dlji­vim, pa iz­gle­da da je do­volj­no da njen pr­o­iz­vo­đač srk­ne ča­rob­ni na­pi­tak i da za tren ne­sta­ne za Sr­be, na­pred­nja­ke i sve osta­le. Osim za Ki­ne­ze i Ru­se. Ali, ako je ne­ka­da­šnji šef dr­ža­ve To­mi­slav Ni­ko­lić po­stao čo­vek sen­ka, nje­go­va su­pru­ga Dra­gi­ca je iza­šla iz baj­če­tin­ske hla­do­vi­ne i uz­ne­mi­ri­la umet­nič­ke du­ho­ve zbog pred­lo­ga da po­sta­ne po­ča­sni član Udru­že­nja li­kov­nih umet­ni­ka Sr­bi­je.

Sen­zi­bil­nim umet­nič­kim du­ša­ma je za­sme­ta­lo što se ne­ka­da­šnja pr­va da­ma ušu­nja­la u nji­ho­ve re­do­ve, pa su se ob­ru­ši­li na nju što kri­tič­kim i ma­hom pod­sme­šlji­vim ko­men­ta­ri­ma u me­di­ji­ma, što bi­zar­nim per­for­man­si­ma na­sred uli­ce.

Me­di­ji i ta­ko­zva­na kri­tič­ka jav­nost ni­su fer ka­da se to­li­kim en­tu­zi­ja­zmom na­pa­da­ju Dra­gi­cu Ni­ko­lić. Ne zbog to­ga što ona ume da cr­ta, već za­to što je biv­ša, da­le­ko od pred­sed­nič­ke pa­la­te na An­dri­će­vom ven­cu.

(Aleksandar Apostolovski, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.