U trendu

Beograd u konstantnoj borbi protiv klimatskih promena

BEOGRAD – Povodom Međunarodnog dana akcije za klimu, Ivana Vilotijević, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine skrenula je pažnju na neophodnost povećanja otpornosti grada na klimatske promene, kao i potrebu za konstantnim radom na smanjenju emisija štetnih gasova.

Ovom globalnom akcijom borbe protiv klimatskih promena, koja se obeležava svake godine 15. maja u preko 170 država sveta, želi se ukazati da su klimatske promene i njihove posledice u najvećoj meri rezultat čovekovih aktivnosti, saopštio je gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine.

Iako su klimatske promene globalni problem, neophodne su konkretne aktivnosti na lokalnom nivou. Shodno tome, Sekretarijat za zaštitu životne sredine više od decenije kontinuirano sprovodi projekte koji doprinose ublažavanju i adaptaciji na klimatske promene, navodi se u saopstenju.

Među najvažnijim projektima koji dugoročno doprinose smanjenju gasova sa efektom staklene bašte je zaključen Ugovor o JPP u pružanju usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada 2017. godine, između grada Beograda-Sekretarijata za zaštitu životne sredine „Beo Čista Energija” d.o.o. Beograd i Suez grupe i Enviroment investments LTD.

Donošenjem Lokalnog plana upravljanja otpadom za grada Beograd za period 2021.- 2030. godine, pokrenut je čitav niz aktivnosti u cilju rešavanja pitanja postupanja sa otpadom i uspostavljanja sistema za upravljanje otpadom.

Osnovni cilj Lokalnog plana upravljanja otpadom je minimizacija uticaja otpada na životnu sredinu i povećanja efikasnosti korišćenja resursa na teritoriji grada Beograda, odnosno doprinos održivom razvoju kroz razvoj sistema upravljanja otpadom koji će obezbediti kontrolu stvaranja otpada, iskorišćenje otpada i podsticaje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz otpada.

Podseća se i da su ugašene 24 kotlarnice u javnim objektima koje su koristile ugalj i mazut, kao i nabavku električnih autobusa, autobusa na CNG, Beovoz i Beogradski metro.

Takođe, velika pažnja se posvećuje i merama adaptacije počevši od projekta Zelena regulativa i Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti, koji je zelenu infrastrukturu prepoznao kao prioritetnu meri i svake godine se pošumi oko 50 hektara šumskog zemljišta i zasadi preko 7.000 drvorednih sadnica u drvoredima i pojedinačnih stabala na javnim zelenim površinama.

Izrađena je kompletna tehnička dokumentacije za ozelenjavanje 10 školskih dvorišta i projekat dva zelena krova, čija realizacija uskoro počinje. U toku je realizacija prve faze linijskog parka, planira se da Beograd ima preko 100 kilometara biciklističkih staza. Zahval?ujući aplikaciji „Moje drvo” građani imaju mogućnost da doniraju sadnice, koje će biti zasađene na izabranoj lokaciji.

Pored projekata koje direktno sprovodi, Sekretarijat za zaštitu životne sredine sarađuje i podržava i druge aktere u borbi protiv klimatskih promena, kao što su udruženja građana, javna preduzeća i gradske opštine. Svake godine se raspisuje javni konkurs za udruženja građana i uspešno se realizuje desetine projekata , od kojih su neki direktno posvećeni klimatskim promenama kao što je „Klimaton”.

Povodom Međunarodnog dana akcije za klimu, Ivana Vilotijević poziva građane, kompanije i institucije da budu odgovorni prema sebi, a samim tim prema našoj jedinoj planeti i da se kontinuirano bore protiv klimatskih promena – ako svako od nas uradi malo, na globalnom nivou ćemo uraditi mnogo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar