Bešlin: Plagijatori ne smeju ostati na funkcijama

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je danas da je slučajeva plagijata doktorskih disertacija bilo i u regionu, ali su osobe kod kojih se utvrdilo da su plagijatori podnosile ostavke na funkcije i okončavale političke karijere, dok se u Srbiji šalje poruka da „ako se ukrade malo, onda je to u redu“.

„Poruka koju šaljemo je tragična i time se urušavaju temelji jednog društva“, rekao je Bešlin na tribini koju je organizovala Fabrika kulture u Kikindi.

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Lazar Lazić istakao je da je „plagijat lepa reč za kradju“.

„Slučaj ministra finansija Siniše Malog nije prvi slučaj kojim se bavila stručna komisija kako bi utvrdila da li je bilo plagiranja. Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić je diplomirao u nedelju, a nikome nije bilo upitno koji to fakultet radi poslednjeg dana sedmice“, kazao je Lazić.

Pravnik Marko Božić rekao je da odsustvo institucionalnog reagovanja zabrinjava, jer ovakvi i slični slučajevi ne smeju biti predmet osude pojedinaca.

„Sa kragujevačkog Pravnog fakulteta nikada nisu otišli profesori za koje je bilo dokaza da su prodavali ispite. Ceo slučaj je zastareo zbog odugovlačenja sudije na tom predmetu. Profesori su nastavili sa radom, a sudija je kasnije imenovana za predsednicu suda“, istakao je Božić.

Psiholog Ivana Jakovljev ocenila je da primer doktorata Siniše Malog pokazuje kako u suštini ukrasti ili uzeti tudje nije kažnjivo, već se takvi i slični slučajevi „nagradjuju javnim funkcijama“.

„Takav stav je katastrofalan za nauku, kao i nikakav stav vlasti prema toj pojavi“, rekla je Ivana Jakovljev.

Na tribini je rečeno da od ukupno 58 naučnih instituta, u Vojvodini ima svega šest dok su svi ostali u Beogradu.

„Vojvodini je oduzeto pravo na nauku. Šest instituta koji postoje služe isključivo za eksploataciju Vojvodine čineći da se njen identitet ubije. A od tih instituta nijedan nije iz domena društvenih i pravnih nauka“, kazao je Bešlin.

Lazar Lazić je upozorio da se broj stanovnika neprestano smanjuje, pa tako ova pokrajina danas ima manje stanovnika nego 1971, dok Banat ima manje stanovnika nego 1910. godine.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike