najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

U toku je bitka za srpsku „zlatnu žicu“

Hoće li srpsku rudu ovoga puta vaditi Kanađani, a prerađivati Kinezi, koji su nedavno posetili RTB Bor? Kad god je rudarstvo u Srbiji bilo razvijeno, još od doba Nemanjića, bila je razvijena i Srbija.

Godinama smo daleko od eventualnog početka eksploatacije rude bakra i zlata iz novih nalazišta u okolini Bora, a o njihovim značajnim potencijalima vesti stižu tek s vremena na vreme. Tako je i sa ovim najnovijim, istraživanjima kanadske kompanije „Nevsun risorsiz“, koja prema nepotvrđenim saznanjima medija tvrdi da se u toni rude u borskom kraju nalazi čak dvocifren postotak bakra.

Ovo nije prvi put da se piše o istraživanjima sa takvim rezultatom u rejonu „Čukaru peki“, kao ni o pronalasku „zlatne žice“, ležišta sa više od pet grama zlata po toni rude. Takođe, nije sporno da je takozvana timočko-magmatska zona bogata rudnim blagom, pa bila predmet interesovanja više inostranih kompanija, među kojima i jedne od najvećih na svetu u tom poslu, italijanske „Rio tinto“.

Na istraživačkom projektu „Timok“, odnosno „Čukaru peki“, u nekoliko poslednjih godina pored aktuelnog kanadskog Nevsuna bili su angažovani i američki „Friport Mekmoran“ i takođe kanadski „Rezervoar minerals“. Da se i za istraživačku poziciju biju bitke, ukazuje podatak da je takođe kanadska kompanija „Lundin majning“ bila zainteresovana da od kompanije „Friport“ kupi 55 odsto akcija takozvanog „gornjeg ležišta“, ali ju je po principu prava preče kupovine pretekao „Nevsun“.

Još pre godinu dana u istraživanja na „Čukaru peki“ bilo je uloženo 60 miliona dolara, a kako je pre mesec dana na Evropskoj konferenciji o rudarstvu i geološkim istraživanjima u Beogradu izjavio ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić, isto toliko investicija u istraživanja se očekuje i ove godine.

Pored 250 eksploatacionih polja, u Srbiji u ovom trenutku postoji i više od 110 istražnih. To, kao i vrednost najavljenih ulaganja jeste, smatra Antić, veoma ozbiljan broj za jednu relativno malu državu i dokaz da u Srbiji danas u toj oblasti rade ozbiljne kompanije.

U osvrtu na vest da je kompanija „Nevsun“ okončala istražne geološke radove u okolini Bora, nekadašnji državni sekretar u ministarstvu rudarstva Zlatko Dragosavljević, danas profesor Fakulteta primenjene ekologije „Futura“, za Sputnjik kaže da će i u slučaju najpovoljnijeg scenarija za eventualno otvaranje rudnika i početak eksploatacije biti potrebno najmanje nekoliko godina.

On napominje da se tek krajem ove godine može očekivati početak daljeg istraživanja dva rudarska iskopa, što je  neophodno da bi se došlo do rudnog ležišta. Tek dodatnim rudarskim radovima mogu biti potvrđeni podaci do kojih se došlo dosadašnjim geološkim istraživanjima — a samo oni će, kaže Dragosavljević, trajati dve godine.

Potom sledi izrada elaborata o rezervama, koji treba da bude odbranjen pred državnom komisijom, i dobijena potvrda resornog ministarstva o kvalitetu i kvantitetu rezervi i resursa, ističe naš sagovornik. Tek potom, kako objašnjava, investitor radi studiju izvodljivosti i glavni projekat eksploatacije nalazišta. Zato je teško predvideti koliko godina će biti potrebno, i pod najpovoljnijim okolnostima, da se steknu uslovi za početak eksploatacije novog nalazišta.

Ostaje pitanje hoće li rudu ovoga puta vaditi Kanađani, a prerađivati Kinezi, koji su nedavno bili u poseti RTB Bor.

„Tehnologija i kopovi koje smo videli ostavili su jak utisak na nas. Zato se nadam da ćemo ostvariti uspešnu saradnju sa RTB Borom, na obostranu korist“, rekao je tom prilikom Čen Ze Lu, generalni direktor kineske kompanije „Hunan gold grup“ koja se bavi investiranjem, eksploatacijom zlata i bakra i proizvodnjom i plasmanom srodnih proizvoda.

Na pitanje ima li Srbija razloga za strah da će se njenom „zlatnom žicom“ okoristiti drugi, a ona ostati bez resursa, Zlatko Dragosavljević naglašava da kompanija koja eventualno i dobije licencu za eksploataciju mineralnih sirovina ne postaje automatski i njihov vlasnik.

„Pitanje vlasništva nad mineralnim sirovinama je jasno definisano Ustavom Republike Srbije — prema njemu, država je vlasnik svih mineralnih sirovina“, naglašava nekadašnji državni sekretar za rudarstvo i geološka istraživanja u Ministarstvu energetike i rudarstva.

Na osnovu studije o izvodljivosti i glavnog projekta eksploatacije, država je ta koja definiše koji je to godišnji obim sirovine koji se može eksploatisati, ističe Dragosavljević i dodaje da je na osnovu ukupnih rezervi naznačenih u projektu i utvrđene godišnje eksploatacije jasno koliko će sve to trajati.

Direktnu korist, objašnjava on, država ima od naknade za geološka istraživanja u prvoj fazi, a u drugoj od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina. Za eksploataciju rude bakra i plemenitih metala, rudna renta iznosi pet odsto od prihoda za prodate sirovine, navodi Dragosavljević i napominje da se ona direktno uplaćuje u budžet Srbije. Od toga, polovina ostaje u državnoj kasi, a druga polovina pripada lokalnoj zajednici na čijoj se teritoriji eksploatiše sirovina.

„To je ono što država ima kao direktan benefit od eksploatacije mineralnih sirovina — uslovi su isti bez obzira na to da li eksploataciju obavlja kompanija s domaćim kapitalom, ili inostranim“, ističe Dragosavljević u razgovoru za Sputnjik.

On dodaje da je tu i indirektna korist od zapošljavanja ljudi, plaćanja poreza, doprinosa, aktiviranja drugih privrednih potencijala, kooperanata…

I profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu Božo Kolonja smatra da nema opasnosti da nam se izmaknu resursi, pogotovo ako država bude odgovorno radila svoj posao.

„Rudarstvo je takav biznis, pogotovo kad su u pitanju veliki kapaciteti. Tako se to radi i u Australiju, Južnoj Americi, Čileu, Peruu, i to prvenstveno kad su u pitanju bakar i zlato. Sve zavisi od države, koja treba da vodi računa da u tom poslu nađe svoj interes“, kaže Kolonja za Sputnjik.

Kako je nedavno rekao pravni savetnik Geološko-rudarske asocijacije Srbije (GRAS), Milan Parivodić, „nećemo nikada iscrpiti čvrste mineralne sirovine iz zemlje, jer ih je sve više što se dublje kopa“.

Nema, dakle, opasnosti da će jedna generacija iscrpiti rudne potencijale Srbije — samo je pitanje koliko smo sposobni da ih iskoristimo.

Rudarstvo kao jedna od baznih industrijskih grana, kako je to primetio ministar Antić, može da pokrene razvoj cele države. Srbija sada, po svemu sudeći, zaista i ulaže dosta energije u razvoj rudarstva, s idejom da ono direktno doprinese rastu BDP-a.

Uostalom, kad god je kod nas rudarstvo bilo razvijeno, još od doba Nemanjića, kada su ga razvijali Sasi, bila je razvijena i Srbija.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike