Boljević: Čudno što se predložena rešenja odnose samo na rad sudija

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je danas da to udruženje pozdravlja jačanje borbe protiv kriminala i iznalaženje sistemskih rešenja, ali je ocenila da je „čudno“ što se predložena rešenja odnose samo na rad sudija.

„To bi moglo da ukazuje da su za kriminal odgovorne sudije, iako je predsednik izjavio da 99 odsto sudija radi dobro i časno svoj posao,“ rekla je Boljević za agenciju Beta.

Ona je rekla da je na konferenciji za novinare predsednik Aleksandar Vučić, kada je najavio pooštravanje kaznene politike za najteža krivična dela, rekao da sudije u prevelikom broju slučajeva izriču kazne blizu zakonskog minimuma i da ih ublažavaju.

„Pozdravljajući policijsku akciju od prethodnog dana u kojoj je po rečima ministra Nebojiše Stefanovića, primenjen ‘preventivan pritvor’, predsednik je praktično izrazio očekivanje od sudija da to lišenje slobode produžuju, iako je i sam ministar izjavio da ni policija baš nije raspolagala nekim konkretnim dokazima u tim slučajevima“, kazala je Boljević.

Ona je navela i da nigde ne postoji zakonom propisan rok da se krivični predmeti moraju završiti za 12 meseci.

„Po prirodi stvari, sudjenja će trajati kraće, u onoj meri u kojoj budu obezbedjeni bolji uslovi. Reč je pre svega o potrebi da sudije nemaju u radu preveliki broj predmeta,  da postoji dovoljan broj slobodnih sudnica, kao i slobodnih sudija – članova veća, da u jednom slučaju ne budu optuženo po više desetina okrivljenih, ali i da dokazi budu odgovarajućeg kvaliteta“, navela je Boljević.

Boljević je rekla da je kaznena politika već pooštrena reformom 2008-2010. godine, kada je za trgovinu narkoticima bila propisana minimalna kazna zatvora od tri godine i isključena mogucnost ublažavanja kazne, ali da se broj tih krivicnih dela nije smanjio.

„U tom smislu nije iznet tačan podatak da se za ta dela ublažavaju kazne, jer to po zakonu nije moguće. Pri tome, pooštravanje kazni koje bi se odnosilo na uživaoce narkotika, dakle ne i na one koji drogu prave ili je prodaju naveliko ne bi bila odgovarajuća mera, jer je reč o zavisnicima na čiju bolest se mora reagovati drugim merama društvene i zdravstvene zaštite“, ocenila je ona.

Dodala je da je praksa propisivanja sudijama dužine zatvorske kazne koju treba da izreknu izvršiocima krivičnih dela, pre nekoliko godina proglašena neustavnom u SAD.

„Istorijski je poznato da rigorozno kažnjavanje nije odgovarajuće sredstvo u borbi protiv kriminala“, ocenila je Boljević i navela da evropske države koje imaju doživotnu kaznu zatvora imaju i uslovni otpust, što doživotnu kaznu zatvora pretvara u kaznu od 25. godina.

Prema njenim rečima, neophodna je stručna rasprava o rešenjima koja su najavljena, odnosno da predstavnici vlasti razgovaraju sa sudijama, tužiocima, profesorima krivičnog i procesnog prava i kriminolozima, koji izučavaju uzroke kriminala i efekte primenjenih sankcija.

„Zahtev za stručnom raspravom ne može se povezivati sa pogodovanjem kiminalu. Stručna rasprava je neophodna da bi se došlo do najboljih rešenja“, kazala je ona.   

Boljević je kazala da analizu izrečenih krivičnih sankcija prvenstveno treba da vrši najviši sud u zemlji – Vrhovni kasacioni sud, jer „drugi organi ne raspolažu stručnim znanjem za to, niti imaju sveobuhvatan uvid, kao što to ima Vrhovni kasacioni sud“.

„Ukoliko takve podatke daju policajci ili tužioci, njih treba uzimati sa rezervom upravo iz navedenih razloga, pri čemu su tužioci još i samo jedna od strana u postupku zainteresovana da u njemu uspe“, smatra Boljević.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike