Demostat: Više od polovine ispitanika misli da je Tribunal pristrasan

Gradjani Srbije su malo obavešteni o jugoslovenskim ratovima tokom 1990-ih godina, o ratnim zločinima i sudjenjima optuženima za ratne zločine, pokazalo je istraživanje Demostata, čiji je rezultat predstavljen danas u Medija centru u Beogradu.

Većina od 54 odsto ispitanika istraživanja uradjenog za potrebe dnevnog lista „Danas“, tvrdi da nema potrebu za inforisanjem o sudjenjima za ratne zločine, a 35 odsto je izjavilo da donekle ima potrebe, a tek svaki deveti ispitanik (11 odsto) navodi da ima potrebu za informisanjem o tim sudjenjima.

O ratovima i sudjenjima se najčešće informišu putem medija – 72 odsto preko televizije, 14 odsto iz novina, 13 odsto putem interneta i jedna odsto putem radija, dok 54 odsto anketiranih smatra da RTS treba da prikazuje sudjenje za ratne zločine.

O Haškom tribunalu gradjani Srbije imaju pretežno negativan stav koji se ogleda u tvrdnjama o neobjektivnosti i pristrasnosti Tribunala, u brojnim zamerkama na njegov rad i u stavu o malom doprinosu Tribunala saznavanju činjenica o ratovima tokom raspada SFRJ.

Više od polovine, 56 odsto anketiranih, tvrdi da je Tribunal neobjektivan i pristrasan, 22 odsto da je malo objektivan, 16 odsto da je osrednje objektivan, a šest odsto da je prilično ili visoko objektivan. Prosečna ocena rada tribunala je loša, 1,72.

Gradjani su kritični i prema radu države Sbije u vodjenju postupaka za ratne zločine, ali i prema objektivnosti i nepristrasnosti tužioca za ratne zločine i sudija. Medjutim, i pored togam dva i po puta je više onih koji smatraju da bi u Srbiji bilo moguće pravično sudjenje kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, nego onih koji misle da nije.

Da je Ramuš Haradinaj kriv za ono za šta se sumnjiči, smatra 64 odsto javnog anktiranih, a tek svaki stoti smatra da Haradinaj nije kriv.

Ogromna većina se protivi političkoj rehabilitaciji osumnjičenih, osudjenih i pravosnažno osudjenih za ratne zločine – bilo da je reč o obavljanju državnih funkcija, ili o učešću u politici.

Istraživanje je pokazalo da 71 odsto ispitanih zastupa stav da nije prihvatljivo aktivno učešće u političkom životu osoba koja su pravosnažno osudjene, a svega četiri odsto smatra da je prihvatljivo, dok 71 odsto ispitanika smatra da osumnjičenima za ratne zločine ne treba dozvoliti obavljanje državnih funkcija.

Blaga natpolovična većina ispitnika od 54 odsto se ne slaže s mišljenjem da je Srbija dužna da plati naknadu štete koju su pripadnici vojske i policije naneli civilnom stanovništvu tokom oružanih sukoba, 15 se slaže, 11 odsto je neutralno prema tom mišljenju.

Više od polovine ispitanih – 59 odsto, podržava predlog da država podigne spomenik srpskim žrtvama iz ratova a990-ih godina, 11 odsto smatra da je predlog loš, a 11 odsto ne može da ga oceni ni kao dobar ni kao loš.

Na pitanje da li Srbija treba da podige spomenik civilnim žrtvama koje su stradale od srpske vojske i policije 49 odsto odgovara da ne treba, dok 18 odsto smatra da treba.

Večina od 56 odsto anketiranih se ne slaže s predlogom da država podigne spomenk u Batajnici na mestu masovne grobnice kosovskih Albanaca, dok taj predlog podržava samo 10 odsto ispitanika, 12 odsto je neopredeljeno.

Po obaveštenosti ispitanika o ratovima i sudjenjima za ratne zločine, utvrdjeno je da 85 odsto ne zna da navede ni jedan dogadjaj za koji se sudilo ili se još sudi pred domaćim sudom, dok 79 odsto ne zna da navede ni jedan državni organ koji je uključen u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji.

Većina od 52 odsto anketiranih ne zna da navede ni jedan zločin počinjen nad srpskim stanoništvom u ratovima 1990-ih godina, 64 odsto ne zna da navede šta se desilo na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara 1991. godine, a 71 odsto ispitanika nema saznanja da je Sarajevo bilo pod opsadom skoro četiri godine.

Istraživanje je pokazalo da 74 odsto ispitanika ne zna šta se desilo s braćom Bitići, 83 odsto ne zna na kojim lokacijama su nadjene masovne grobnice u Srbiji i 94 odsto nije čulo ni za jedan logor koji se tokom ratova 1990-ih godina nalazio u Srbiji.

Istraživanje je sprovedeno ove putem intervjua „licem u lice“. Upitnik je sadržao 69 pitanja, a u završnu statističku obradu su ušla 1.202 upitnika.

Na konferenciji u Medija centru zajedno sa istraživanjem predstavljen je i prvi izveštaj Fonda za humanitarno pravo o sprovodjenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Tu strategiju je Vlada Srbije usvojila u februaru 2016. godine, a u izveštaju FHP je navedeno da za skoro dve godine od usvajanja ne samo da nije došlo do značajnog napretka u procesuiranju ratnih zločina, već se u mnogim oblastima stanje dodatno pogoršalo.

Relja Radosavljević iz FHP je rekao da je od donošena strategije podignuto svega osam optužnica, da sudjenje traje nerazumno dugo, da nema napretka u oblasti procesnih prava žrtava, da je potraga za nestalim licima i dalje neefikasna, a saradnja sa medjunarodni tribunalom u Hagu je prekinuta.

On je ukazao da relevantne organizacije negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Radosavljević je istakao da su, bez istinske posvećenosti i politilke volje, sve predvidjene reforme osudjene na propast, a identifikovani problemi ostaju nerešeni.

„FHP upozorava da, ukoliko se u najkraćem mogućem periodu, ne preduzmu suštinski koraci, strategija će do isteka trajanja 2020. godine, ostati samo mrtvo slovo na papiru“, kazao je Radosavljević.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.