najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Diplomatska bahatost američkog gosta: Vašington upozorava Beograd

Želju Beograda, da skrati vreme čekanja za ulazak u EU, Vašington i Brisel koriste da bi joj nametnuli dodatne uslove od kojih neki, kao za ruski humanitarni centar, nisu ni u kakvoj logičkoj vezi.

Naravno da ruski humanitarni centar nema nikakve veze sa investicijama u Srbiji, napominje za Sputnjik kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović, ali ono što američki senator Ron Džonson čini jeste grub pokušaj da poveže ruskog predsednika Vladimira Putina i korupciju.

„To je deo te standardne američke politike, već nekoliko godina. On sugeriše, ako imate ikakve veze sa ruskom državom, to znači da imate veze sa Putinom, a mi smo njega označili kao korumpiranog čoveka i ne osećamo potrebu da za to ponudimo bilo kakve dokaze. To je taj pokušaj intimizacije, nemojte ništa da imate sa Rusijom i sa Putinom, jer mi tako to ne bismo želeli“, rezonuje Smajlović.

Previše providan zahtev

Senator Ron Džonson izjavio je, posle sastanka sa predsednikom Srbije, kako se nada da će se predsednik Vučić, Srbija i srpski narod suprotstaviti svim pokušajima da se da imunitet ruskom humanitarnom centru u Nišu, jer to neće biti u interesu privrede i investicija iz Zapadnih zemalja. Džonson je dodao i da je za dolazak investitora neophodno smanjenje korupcije i vladavina prava.

Otkud ovakva diplomatska bahatost? Kako u ovakvim situacijama postupa suverena država? Kakve veze imaju investicije sa ruskim centrom? Kakve veze centar ima sa korupcijom?

Ovakvu senatorovu izjavu diplomata Vladislav Jovanović vidi kao deo sinhronizovane akcije Vašingtona i Brisela da, koristeći strategijsku opredeljenost Srbije za članstvo u EU, pritegnu malo te uzde koje imaju prema njoj, ne bi li izdejstvovali neku vrstu udaljavanja Srbije od Rusije, odnosno njenog zauzimanja položaja usamljenosti naspram očekivanja sa Zapada da ona postane član njihove zajednice, pri čemu ne misle samo ekonomski nego i vojno.

„I to je toliko providno da ne treba mnogo ni da se govori. Predstavnici EU su u nekoliko navrata govorili o potrebi usaglašavanja spoljne politike Srbije sa EU i to ne čekajući da stigne pred vrata EU i postane njen član. Istovremeno, Amerika preko tog centra u Nišu pokušava da nas podseti da naša druga očekivanja od koristi u razvijanju odnosa sa Zapadom mogu da se izjalove ako ne učinimo taj gest, znači, ako ne udaljimo Rusiju od Balkana, jer je to jedina stajna tačka Rusije na Balkanu u ovom trenutku, koliko god bila samo humanitarna“, precizira Jovanović za Sputnjik.

Tu ne biraju sredstva, dodaje ovaj iskusni diplomata, što znači da sebi počinju da dozvoljavaju forme pritiska koje inače nisu u saglasju sa normalnim i standardnim odnosima između nezavisnih zemalja.

Dugoročna strategija za Balkan

„Ne zaboravimo da humanitarni centar nije jedini koji je u modernoj istoriji uživao određene povlastice. Posle Drugog svetskog rata humanitarne firme, da ih tako nazovem, ’Ura‘ i organizacija ’Ker‘ takođe su uživale određene diplomatske povlastice da bi mogle nesmetano da razvijaju svoju humanitarnu aktivnost širom ondašnje Jugoslavije. Prema tome, i taj argument, da zato što je humanitarna, ne treba da ima nešto slično što ima američka vojska ili snage NATO-a po sporazumu sa Srbijom kad i ako prolaze kroz Srbiju, nije sasvim valjan“, ističe Jovanović.

Najvažnije je, smatra Jovanović, da se koristi želja Srbije da se skrati vreme čekanja za ulazak u EU da bi joj se nametnuli neki dodatni uslovi a neki, kao za ruski humanitarni centar, nisu ni u kakvoj logičkoj vezi.

„Oni hoće u politici zaoštravanje odnosa sa Rusijom, koja je očigledno na duži rok, da očiste Balkan od svih oblika prisustva Rusije i da požure dovršavanje tog procesa pune integracije Balkana u njihove ekonomske i vojne organizacije. To je cilj od kojih ne beže i koji oni posebno aktuelizuju, upravo zbog toga što imaju u vidu dugoročnost politike zaoštravanja odnosa sa Rusijom“, ukazuje Jovanović.

Senator Džonson je, pojašnjava Ljiljana Smajlović, bio biznismen pa nije neobično da on sve gleda kroz biznis.

„On nije diplomata. Američki senatori su navikli da se veoma slobodno izražavaju. Nedavno je Džonson imao problem sa tim što se veoma neobično brutalno izrazio o senatoru Džonu Mekejnu i njegovom tumoru na mozgu. Posle se izvinjavao. Ovo je redovan način ponašanja, zapravo, za američke senatore. I deo standardne američke politike da se kaže sve u vezi sa Rusijom i Putinom je loše“, dodaje kolumnistkinja „Nedeljnika“.

Drugačije se, tumači Smajlović, meri ono što govori ambasador i ono što govori američki senator.

„Mislim da suverena država, osim ukoliko američki senator dođe ovde i kaže — vi niste suverena država, vi ste jedno užasno mesto, ne mora da kritikuje američkog senatora kog je sama pozvala samo zato što joj se ne sviđaju njegove izjave. Meni se čini da je predsednik Vučić korektno rekao — to nije vaša odluka, to je naša odluka“, konstatuje Smajlović.

Može se reći, dodaje ona, da je Rusija za Srbiju prijateljska zemlja, da je ne vidi kao korumpiranu silu sa kojom ne treba imati nikakva posla, da Srbija želi da jača odnose sa njom, ali opet, podvlači Smajlović, zna se da je to stav Srbije.

„Stvar je Srbije kako će odlučivati o saradnji sa drugim zemljama, a što se tiče odnosa sa Briselom i Vašingtonom otvoreni smo za najširu saradnju pod uslovima da ona bude lišena svih oblika pritisaka i neprihvatljivih oblika mešanja“, zaključuje Vladislav Jovanović.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Siniša

    Samo kod izdajničkih režima se oni tako ponašaju. Kao kod kuće. Oni narede a izdajnici na izvršenje.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike