Društvo sudija kritikuje najavljene izmene krivičnog zakonika bez javne rasprave
Društvo sudija Srbije saopštilo je danas, povodom najavljenih izmena Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, da se ponavlja praksa da se značajne izmene zakona planiraju bez prethodnog konsultovanja stručne javnosti i bez javne rasprave.
„Kao posledicu takve prakse dobili smo najavu primene istih mera čija ranija primena nije dala očekivane rezultate. Mera za koje nema pouzdanih dokaza da su ostvarile očekivane rezultate, mera koje mogu biti u sukobu sa medjunarodnim obavezama naše države kao i meru kojom se sudovima nameće dužnost čije ispunjenje ne zavisi samo od postupanja suda“, navodi se u saopštenju.
Predstavnici državnog vrha su, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednosti 11. januara, najavili da će izmeniti Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku kao jednu od mera u sistematskom obračunu sa kriminalom i korupcijom.
Društvo sudija Srbije je ocenilo da je za žaljenje što je prilikom predstavljanja tih mera najavljeno da se eventualna kritika stručne javnosti i organizacija gradjanskog društva neće uzeti u obzir, što nije svojstveno demokratkom društvu kada se radi o pitanjima od javnog značaja.
„Još je žalosnija činjenica da su oni koji su te mere predložili tako i postupili. Ne samo da su kritiku stručne javnosti i organizacija gradjanskog društva ocenili kao neosnovanu bez razmatranja date argumentacije, već su to učinili na način svojstven ‘borbi’ protiv političkih neistomišljenika, diskreditujući organizacije i pojedince koji su je izneli“, dodaje se.
To strukovno udruženje je pozvalo nadležne organe, a naročito Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva da razmotre najavljene mere i izjasne se o njima i ukazalo da propisivanje strožijih kazni za neka od najtežih krivičnih nije sporno sa stanovišta legaliteta, jer predstavlja deo zakonodavne kaznene politike u okviru opšte kaznene politike koju vodi država, ali da se postavlja pitanje opravdanosti tih mera.
Društvo podseća da su iste mere preduzimane i u ranijim izmenama Krivičnog zakonika ali da nisu dale očekivane rezultate u suzbijanju tih krivičnih dela i da nema dokaza da je progresivno kažnjavanje u zemljama u kojima postoji dalo bolje rezultate u suzbijanju kriminala, u odnosu na zemlje u kojima takva mera ne postoji.
„Pravo je države da u svoj kazneni sistem uvede kaznu doživotnog zatvora. U velikom broju država takva kazna je propisana za najteža krivična dela. U tom smislu, ni najava uvodjenja ove kazne u naš pravni sistem, sama po sebi, nije sporna. Medjutim, najava da će biti isključena mogućnost za uslovni otpust lica koja su osudjena na ovu kaznu, mogu našu državu dovesti u sukob sa obavezama koje proističu iz medjunarodnih konvencija koje je ratifikovala“, dodaje se
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.