U trendu

Evrointegracije Zapadnog Balkana nisu tema u evropskim medijima

Zapadni Balkan i proces proširenja Evropske unije nisu česta tema u evropskim medijima jer ne postoji interesovanje javnosti, a kada jesu uglavnom su deo šire geopolitičke priče, rekli su danas učesnici onlajn debate „Evropski mediji i Zapadni Balkan“.

Urednik briselskog portala Euractiv Sarantis Mihalopulos izjavio je da gradjane EU ne interesuje proširenje EU i da se u evropskim medijima retko mogu naći priče koje detaljno pokrivaju Zapadni Balkan.

Pažnju javnosti privlači ako su u priču uključene treće strane, velike snage kao što su Kina i Rusija, posebno ako se radi o ekonomiji ili energetici, rekao je Mihalopulos na debati koju je organizovao projekat „Puls Evrope – medijske posete EU“.

„Ne postoji veliki apetit u Briselu da se govori o evropskom putu Zapadnog Balkana“, rekao je Mihalopulos, dodajući da je u svetlu pandemije i ekonomskih posledica razumljivo da je proširenje EU poslednja stvar o kojoj Evropljani sada žele da pričaju.

Mihalopulos je rekao da je za novinare veliki izazov da pokrivaju Zapadni Balkan jer moraju da razumeju posebne karakteristike regiona i da naprave da te priče budu zanimljive za zapadnu publiku.

Mihalopulos je ocenio EU nema zajedničku spoljnu politiku i da dokle god EU ne bude imala jedan glas neće biti konkretnih rezultata i ubrzanja procesa proširenja na Zapadni Balkan.

Prema njegovom mišljenju, do promene može doći kada konzervativne snage, koje su do sada dominirale na političkoj sceni u EU, zamene levo orijenisane partije zelenih i socijalista.

Dopisnik Novinske agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević izjavio je da se u evropskim medijma „vrlo šturo“ izveštava o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i da ne vidi kako bi evropskim gradjanima moglo da se objasni da je EU i do sada imala veliku korist od ovog regiona.

Blagojević je rekao da u evropskoj štampi ima vrlo malo vesti, pogotovo analitičkih članaka o Zapadnom Balkanu.

„Malo poruka je došlo do javnosti, skoro ništa. Retko se vidi nešto na televiziji, osim kad se pojavi nešto što iskače iz kolotečine, kao što su bili poslednji izbori u Crnoj Gori“, kazao je Blagojević.

To je pokazao i sastanak evropskih ministara spoljnih poslova 10. maja koji je, prema njegovim rečima, bio veoma važan za Zapadni Balkan, a koji je u evropskim medijima dobio manje pažnje nego što zaslužuje.

Blagojević je dodao da sve što su ministri pričali na sastanku govori o tome da je EU veoma zabrinuta za ono što se dogadja u regionu koji je poslednjih godina i politički i ekonomski „zapušten“.

„Kod političke elite u EU polako dolazi do svesti da to područje ne može da se ostavi tako kakvo je i da proces integracija predugo traje. Zapadni Balkan je očigledno područje koje i EU i Bajdenova Amerika vide kao geopolitičko važno poprište i smatraju da postoje prevelike mogućnosti za širenje uticaja Rusije i Kine“, kazao je Blagojević, dodajući da to pomaže da se ozbiljno razmisli šta treba učiniti i kako pomoći Zapadnom Balkanu.

Sa druge strane, većina građana članica EU ne vidi zašto bi još neko trebalo da postane članica EU, rekao je Blagojević.

Prema njegovim rečima, na vladama zemalja EU je da nadju način da preko sredstava informisanja i na druge načine objasne gradjanima značaj Zapadnog Balkana, koji se, između ostalog, ogleda u trgovinskim odnosima i bezbednosti.

Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Brisela Dušan Gajić izjavio je većina gradjana u Briselu ne vidi značaj proširenja i da to pitanje shvata kao neku vrstu „uvoza problema“, u kontekstu problema sa radnim mestima, uvoza jeftine radne snage i slično.

Gajić je ocenio da se o pristupnim pregovorima zemalja Zapadnog Balkana i EU gotovo ne izveštava u evropskim medijima, osim u prelomnim momentima, kao što bi bilo otvaranje pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju.

„Čak ni za nas to nije tako velika tema, onda se ne treba čuditi što to nije pristuno u evopskim medijima“, rekao je Gajić.

Ono što se može videti u uticajnim medjunarodnim medijima jesu geopolitičke teme, jer „postaje jasno da Srbija i Balkan postaju neka vrsta geopolitičke pozornice i da tu postoji geopolitički problem gubitka uticaja EU“.

Djordjo Frušone, saradnik na Italijanskom institutut za medjunarodne političke studije i bivši dopisnik više italijanskih medija, rekao je da su sve zemlje Zapadnog Balkana, posebno njihove evropske integracije, odsutne u italijanskim medijma iz dva razloga.

„Prvo, u našim medijima se malo govori o spoljnoj politici EU, tako da proširenje uopšte nije tema koja zanima našu publiku. Drugi razlog je što proces evrointegracija predugo traje tako da to nije sveža vest“, rekao je Frušone.

Zemlje Zapadnog Balkan nisu „tema per se“, nego su „dodatni element u okviru neke vesti“, kao što su kampanje vakcinacija ili imigrantska kriza.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.